Викиречник

fino

fino

fino (srpski, ćir. fino)

uredi

Prilog

uredi

Prilog

uredi

fino, pril.

Značenja:

  1. Lepo, dobro. [1]

Primeri:

  1. Òno je fȋno bílo, ìdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cìpelu. Tovariševo [1]
  2. Sàmo ȍgrizinu nàgūramo u fùrunu, pa kad sȅdneš nùs krevet, krevétac bȉo, pa zápećak, bílo je fȋno ȍndak. Novi Sad [1]
  3. Povȇže mášne, nakȉti fȋno. [2] [3] Izbište Gospođinci Novi Bečej Itebej Jaša Tomić Boka Tomaševac Orlovat Vršac [1]


Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 349.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 147.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=fino&oldid=410714”