gȑlo
gȑlo
Imenica
uredigȑlo, s
Kategorije: rib.ob.
Oblici:
Značenja:
- Jedinka stoke. [1]
- Jedinka stoke ostavljena za razmnožavanje. [1]
- Isto. [2] Bukovac Tovariševo[1]
- Okrugla cev kroz koju prolazi voda u jendecima. [1]
- Veći otvor na vrški. [1]
- Manji otvor na vrški. [1]
- Isto. [1]
- Donji, najširi deo pletene košnice. [1]
Primeri:
- A mȍja sȅstra Mára, óna kad se ȕdala, óna bȍlovala od takȍ gȑla. [3] Izbište Novo Miloševo Kumane [1]# Víkala sam ȉzrӣkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nѝje čȕvo. [4] Farkaždin [1]# Najčešće je u štali bilo tri konja i dve krave, mada je broj grla stoke varirao i zavisio od rodnosti godine. [5] Pančevo Dobrica [1]# Ako je jѐdno, ȍnda je príplodno gȑlo. [2] Tovariševo Bukovac [1]# Tȏ je gȑlo što sȉpāš […], óde se kòd nās tàko zválo. [6] Subotica Ledinci Čortanovci Ugrinovci Sivac Kula Lalić Deronje Bačka Palanka Radojevo Novi Bečej Margita Vršac [1]
- Ćúpa ȉma sa šȉrim gȑlom. Obrež [1]# Ovo je, na primer, grlo gde ulazi iz reke i sad se širi na primer ovamo, pravi baru. [7] Stari Slankamen [1]# Grla u selu ima tako uzanih da treba paziti prilikom prelaska preko njih, naročito kada je kiša, da se ne upadne u jendek. Novo Miloševo [1]# Vrška imade krila i imade dva grla: veliko imade ostrag od krila a malo napred. A kroz veliko većinom riba uleti napred. [7] Morović [1]# ima svoja dva grla. Ima zadnje grlo. To je uzano tako, a može ući matadori od tries-četrdeset kila kroz ta mala vrata [ShLR]. Klenak Bezdan [1]# Kuculj je prednji deo vrške, a leđa su zadnji deo, al u kuculju ima još malo grlo. [7] Morović [1]# Vrška imade krila i imade dva grla. [7] Morović Klenak Bezdan [1]# Òdgore je ѝšlo ȕzano, pa svȅ šȉre, tàko da je gȑlo bílo nȃjšȉre i dȍle se òstavljala jѐdna rȕpa za ѝzlaz pčȇla. [8] Čerević [1]
Izrazi:
- ("smetati"). Novo Miloševo Vršac [1]
- koliko ga ˜ nosi / kolko me ˜ donosi ("svom snagom, što glasnije, na sav glas"; "Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo"). Jasenovo [1]
- Ko vàljušakugȑlu ("nešto što posebno smeta"). Sombor Novo Miloševo [1]
- stȁti nȅkome ȕ grlo ("isto"; "Jȏj, nèmōj, mȍlīm te, da mi nȅko ȕ grlo tȁmo stȁn"). Bačinci [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 288.
- ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 49.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).