izalaziti
izalaziti
Glagol
urediGlagol
urediKategorije: pren.
Oblici:
Značenja:
- Napuštati, ostavljati neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor, odlaziti, udaljavati se. [2] [3] Subotica Novi Kneževac Itebej Farkaždin Sefkerin[1]
- Napustiti, ostaviti neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor, otići, udaljiti se. [1]
- Privesti kraju, završiti nešto (školu i sl.). [1]
- Proći, navršiti se (o vremenu). [1]
Primeri:
- A lépi dȁnovi — pčȅle rȃde, izlȁze. Izbište [1]
- Mȉ izilȁzimo iz àvlije i idémo nȁpolje. Vršac [1]
- Čìstije kòd nās u Kìkīndu: bar ìzāđeš na frȉšak lȕft, tȁmo — ì[z] sobe ù kūjnu. [4] [5] [6] [2] [3] Kikinda Morović Berkasovo Višnjićevo Martinci Neštin Čalma Platičevo Vrdnik Ledinci Pavlovci Buđanovci Kraljevci Mali Radinci Čortanovci Sremski Mihaljevci Inđija Šimanovci Deč Dobanovci Boljevci Jakovo Pačir Sombor Sivac Turija Bačko Gradište Ravno Selo Gospođinci Čenej Srpski Krstur Novi Kneževac Bašaid Novi Bečej Itebej Kumane Žitište Elemir Aradac Farkaždin Čenta [1]
- A óna izȃđe na vráta u dvȍrište. [4] Pavliš Žitište Jaša Tomić Zrenjanin Dobrica Kruščica Čenej [1]
- Ȍnda žȅne, ljȗdi izȃđu, svȉ glȅdaju kȁko mȋ ȉgrāmo, i kȁko pȅvāmo. Bačinci [1]
- Čȉm izȁđeš i[z] škȍle, ȍma prȁviš pŕljak. Jasenovo [1]
- Óna, čȉm mrtvȃc izȃđe iz ávlije, óna ȕzme tȇ čȁše, krígle, mi kȃžemo krígle, to su vȅlike čȁše, bokáli. Izbište [1]
- Kad sam izàšo iz ȍsnōvne škȍle, ȍndak sam pȍčo ráditi kao ù nādnicu, kao déte, i pȍsle sam slúžio kod gȃzda. [1]
- Kad sam izàšla i[z] škȍle, gȍdinu dana sam ìšla ȕ polje da rȃdim. [4] Zrenjanin [1]
- Kad ìzāđe dvádeset i jèdan dȃn — ako je dèvōjka izdolèka: ìz Melenāca jel iz Kìkīnde — onda ìdu svȁtovi na kònak. [4] Novo Miloševo [1]
Izrazi:
- izáći kome iz vȍlje ("izgubiti nečiju naklonost, ne dopadati se više"). Vršac [1]
- izaći na kraj ("složiti se, sporazumeti se"). Novo Miloševo [1]
- izašlo delo na vȉdelo ("otkriti se, obelodaniti se"). Jasenovo [1]
- izlaziti na kraj ("slagati se, sporazumevati se"). Novo Miloševo [1]
- Izáći na vȉdelo ("otkriti se, obelodaniti se"). Sombor Vršac [1]
- jedvaizlaziti na kraj ("teško, oskudno živeti"). Novo Miloševo [1]
- Bàtina je iz rȁjaizàšla ("fizičko kažnjavanje je neophodno"; "K"). Futog Kovilj [1]
- izaći na gušu ("osećati teškoću"; "Ȍće dúša da mi ìzāđe na gȕšu"). Šimanovci [1]
- ȍće dúša da miìzāđe na gȕšu ("teško je"). Šimanovci [1]
- izáći kòme na vȓ gláve ("dosaditi kome"). Vršac [1]
- izáći iz opȃnka ("biti seljačkog porekla"). Vršac [1]
- izaći na oči nekome ("imati smelosti pojaviti se pred nekim, suočiti se s nekim"; "Ne sme na oči da mu izađe"). [1]
- izáći na lȕft ("izaći na svež vazduh, u prirodu"). Vršac [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 246. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 215. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 122, 136. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 353.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 116, 186, 195.