Викиречник

jȅlo

jȅlo

jȅlo (srpski, ćir. jȅlo)

uredi

Imenica

uredi

jȅlo, s

Značenja:

  1. Ono što se jede, hrana. [1]
  2. Pojedino, naročito spremljeno jelo. [1]
  3. Hladna jela. [2] Krašovo[1]

Primeri:

  1. Zȁjutra ponesémo tórbu s jȅlom. [3] [4] [5] Vojka Novo Miloševo Itebej Jaša Tomić Deska [1]# Uglàvnōm trȋ jȅla kao bȕde. Beška [1]
  2. Tȏ što se pèče, tȏ je pȓvo jȅlo. Martonoš Novi Sad Veliki Gaj Izbište [1]


Sinonimi:

  1. jestivo [1]


Izrazi:

  1. Svakojelo svoga gazdu klelo što ne legne da se slegne ("posle obroka treba prileći da se hrana staloži, prevari"). [1]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 76.
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79.
  5. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=jȅlo&oldid=384339”