kȍlko
kȍlko
Prilog
uredikȍlko, pril.
Oblici:
Značenja:
- Za iskazivanje mere, količine u upravnom govoru. [1]
- Za iskazivanje mere, količine u nepravim pitanjima i zavisnim rečenicama. [1]
- Za iskazivanje uporedne mere, količine nečega. [1]
- Za iskazivanje bilo koje, neodređene mere, količine. [1]
- Za iskazivanje maksimalnih mogućnosti, sposobnosti. [1]
- Za isticanje veoma velike količine. [1]
Primeri:
- Spȁija pȋta: „Kȍlko je?”. [2] [3] [4] Kikinda Gospođinci Novi Sad Vršac Crepaja [1]
- Ȍndak se pogáđaju s bášom kȍlko ćedu da plȃtidu. Beška [1]
- Svȅ dȑkće kȍlko me vȍle. Bečej [1]
- Nȅ znam rȅć kȍlko je sáti. Tovariševo [1]
- Prȉjatelj je kázo kȍlko dȃ kapitála ćérki. [5] Jasenovo Bačinci Laćarak Šimanovci Žabalj Novi Sad Srpska Crnja Itebej Elemir Farkaždin Čenej [1]
- Ȍn sȁd ȉmā vȅću plátu kȍlko Dȁnica. Vizić [1]
- Bílo je vezívānje, rávno skrnjívānje, òdgore se sȅklo kȍlko je tȁčka visòko, tolìko je bȉo i vìnogrād visòko. Čenej [1]
- Jȁ kȍlko mȍžem, tolìko pòmāžem. Begeč [1]
- Tȏ trȅba da se znȃ kȁko je bȑdo tolȉko da osnȕje, tolȉko žȋca kȍlko ȉma tȁmo zȗbaca. [5] [2] Izbište Stari Slankamen Bačko Petrovo Selo Novo Miloševo Melenci Aradac Farkaždin [1]
- Grȏžđa bílo je kȍlko je trȅbalo i ovàkog i onàkog. Čenej [1]
- Dȍbili smo kȍlko smo dȍbili. Bašaid [1]
- Kȍlko nas ȉma, skȕpimo se. [1]
- Kȍlko kȍ ȍće, dȃ mu nȍvāca. [4] [2] Elemir Sombor Subotica Kikinda Aradac Jaša Tomić Farkaždin Izbište [1]
- Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo. [5] Farkaždin Veliki Gaj [1]
- Pa kolko gȍd mògu zȉnem, pa onàko nà pēndžer. Šimanovci [1]
- Kȍlko je kȍ mȍgo dȁti. Sombor [1]
- Kȍlko sam njȏj narádila, nàheklala. Sremska Kamenica [1]
- Mòja mȁma ìde u kȍlko kȗća. Obzir [1]
- Kȍlko ȉma déca bez ròditēlja. Baranda [1]
- Pokazȋva da vȉdu ȁmbar, svȅ žȉta, da vìdi kȍlko žȉta, da ne mȉsli da vȁša ćérka će da bȕde glȃdna. [4] [2] [6] [7] Jasenovo Kumane Kalaz Čip Batanja [1]
Izrazi:
- Videtikolko je sati ("shvatiti ozbiljnost, težinu situacije"; "Video je on već „kolko je sati”, da će tu nešto biti, kad se devojački otac raspituje za dug"). [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 125.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 288. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 5,0 5,1 5,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 132, 280. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 143.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 48, 50.