Викиречник

ključ

ključ

ključ (srpski, ćir. ključ) uredi

Imenica uredi

ključ, m

Oblici:

  1. kljúča [1]

Značenja:

  1. Mlaz, klobuk koji izbija na površinu tečnosti koja vri. [1]

Primeri:

  1. Pazi, odma istavi mleko čim izbaci ključ, da ti ne pokipi. Begeč [1]


Izrazi:

  1. ("proključati"). Begeč [1]
  2. rib kȕvati na ˜ ("kuvati riblju čorbu od manje kvalitetne ribe samo do ključanja, izbaciti je, pa nastaviti kuvanje uz dodavanje kvalitetnije ribe"; "Ona"). Elemir [1]
  3. Bácati ˜ ("vreti"). Banatsko Aranđelovo [1]

Imenica uredi

ključ, m

Imenica uredi

ključ, m

Oblici:

  1. kljúča [1]
  1. kljúčevi [1]

Značenja:

  1. Ključ od kapije kroz koju se ulazi u dvorište. [2]
  2. Oruđe u vidu kuke na dugačkoj motki kojim se seno ili slama čupaju iz plasta. [2]
  3. Alatka za pričvršćivanje, stezanje ili odvrtanje vijaka i zavrtanja. [2]
  4. Instrument za vađenje zuba. [2]
  5. Ručica za okretanje valjaka na kveču. Novo Miloševo[2]
  6. Deo zemljišta okružen rekom koja na tom mestu pravi meander. Jasenovo[2]
  7. Metalni deo na leđnom kaišu svečanog ama kroz koji se provlače kajasi. [3] Jamena Morović Vašica Gibarac Sot Sremska Rača Kukujevci Martinci Erdevik Ležimir Sviloš Sremska Mitrovica Jazak Čerević Sremska Kamenica Jarak Hrtkovci Voganj Vrdnik Klenak Platičevo Grabovci Ogar Kupinovo Karlovčić Prhovo Vojka Golubinci Maradik Krušedol Beška Krčedin Belegiš Novi Slankamen Boljevci Surčin Batajnica Sombor Subotica Bački Brestovac Sivac Pačir Vajska Deronje Lalić Kula Martonoš Bačka Palanka Silbaš Despotovo Zmajevo Begeč Rumenka Čenej Turija Čurug Gospođinci Kać Šajkaš Gardinovci Titel Mol Bačko Gradište Banatsko Aranđelovo Sanad Padej Mokrin Kikinda Iđoš Novo Miloševo Novi Bečej Srpska Crnja Radojevo Bašaid Melenci Itebej Žitište Taraš Elemir Aradac Čenta Idvor Perlez Orlovat Botoš Konak Sefkerin Pančevo Crepaja Dobrica Omoljica Bavanište Dolovo Alibunar Margita Kovin Deliblato Uljma Vršac Veliko Središte Bela Crkva[2]
  8. Kuća koja ima više prostorija okrenutih prema ulici, i deo koji se pod pravim uglom proteže prema dvorištu. [2]
  9. Kuća koja ima više odeljenja prema ulici i deo koji se pod pravim uglom proteže prema dvorištu. [4] Jamena[1]

Primeri:

  1. I sad Ljúba dȏđe, dòvāti mèni kljȗč sa zȋda. Subotica [1]
  2. Izgubio sam ključ od sobe pa ne znam šta da radim. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Begeč Sremska Mitrovica Čerević Sivac Turija Đurđevo Čenej Novi Kneževac Mokrin Kikinda Itebej Bašaid Novo Miloševo Melenci Žitište Međa Perlez Farkaždin Ilandža Crepaja Jasenovo Kruščica Bavanište Čenej Deska Batanja Lovra Ivanda [2]
  3. Kuća je imala kapiju, dvorišna vrata i veliki ključ, koji je visio na kapiji o ekseru i za taj ključ obično su svi u ulici znali. Turija [2]
  4. Pa slȁma se rànije čȕpala, bílo je, tȏ se zválo kljȗč, sa njȋm se čȕpala slȁma. Tovariševo [2]
  5. Kljȗč je bíla hȅklica od gvȏžđa, nàsāđena na sȁpīšte kòjom se čȕpālo sȇno ili slȁma iz plȃsta il kàmare. [11] [12] [8] Novi Sad Čerević Subotica Nadalj Čurug Žabalj Đurđevo Kać Kovilj Mošorin Titel Mokrin Novo Miloševo Melenci Jasenovo Kovin Ivanda Lovra Deska Čenej [2]
  6. Kad mi ùstreba slȁme, s kljúčom mȁlo iščùpam iz kàmare. Gospođinci [2]
  7. špȉcast, a gȍre ìmaš kȕku. Gúraš làko, a kad povúčeš, zȁkačiš sȇno ili slȁmu. Bukovac [2]
  8. Kljúčevima smo se bȁvili, čȁk sam i prȁvio kljúčeve za òdvrćānje i zàvrćānje, níje bíla ȍnda garnitúra ko sȁd. Ȍnda je bílo cȍlōvno i[h] cȍlōvne kljúčeve smo prȁvili. Níje bílo u pítānju mìlimetar tȁmo-vȃmo. Sȁd mȏraš da ȕzmeš tȁčno devètnājst kljȗč, sedàmnājst ili kòje dimènzije fàbrika prȁvi tȁčno. A òvi nȁši cȍlōvni èno i na tàvanu stòje. Kovilj [2]
  9. I svȁko pȏ sȃta móro sam da òbīđem dvȍrīšte i mlȉnu, pa sam s nȅki kljúčevi tȏ rȉnglovo. [13] [14] [8] Novi Bečej Sot Neštin Irig Neradin Turija Čenej Bačka Palanka Novi Sad [2]
  10. Ìmali smo kljúčeve za stézanje mȁtice. Prȁvili smo rànije. Futog [2]
  11. Izgleda da je najstariji alat za vađenje zuba ključ. Ta alatka u stvari i liči na ključ čija je osovina izlomljenog oblika, a na kraju se nalazi drška koja se rukom zavrće prema potrebi. Sam zarez, koji bi u stvari trebalo da otključava bravu, sa gornje strane je usečen i u njemu je umetnuta polukružna kuka koja po potrebi može da se okrene na desnu ili levu stranu. Ta polukružna kuka zahvata zub uvek s unutrašnje strane. [15] Kikinda [2]
  12. Tȏ se zòve na kljȗč kȕća, što ìde ovàko i ovàko, a sȁd se tȏ zòve kȕća na lȃkat. [4] Despotovo Bosut Morović Vašica Sot Sremska Rača Kukujevci Martinci Voganj Šuljam Hrtkovci Čortanovci Senta Bačka Palanka [2]


Reference uredi

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  4. ↑ 4,0 4,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 100, 107.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 16, 26.
  7. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 33, 34.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 59, 64.
  10. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 46.
  11. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  12. ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  13. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130.
  14. ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  15. ↑ Aleksandar R. Stefanović, Berberi i berberski zanat u kikindskom dištriktu u 19. i početkom 20. veka. — Rad, 18—19, 1969—1970, 73—82, str. 80.

Napomene uredi

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ključ&oldid=563948”