komin
komin
Imenica
uredikomin, m
Oblici:
Značenja:
- Otvoren dimnjak, mesto u kuhinji gde je ognjište neposredno povezano sa dimnjakom. [1]
- Me sto u sta rin skoj ku hi nji gde je og njište ne po sred no po ve za no sa dim nja kom. [1]
- Dimnjak na parnoj vršalici, lokomotivi i sl. [1]
Primeri:
- Tako isto ne diraju ni rode kad prave gnezdo na kominu (dimnjaku). [2] Jarkovac [1]
- Jȕ, kȁko dȉmi, mȏra da se zàpušio kòmin, a i stȃri je, trȅba da se rȕši. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Orlovat Ivanda [1]
- Nȁš kȍmin je krȋv i téško povúče. [3] [4] [5] Čenej Srpska Crnja Itebej Jaša Tomić Konak Margita Sakule Sefkerin Crepaja Izbište Ilandža Alibunar Uljma Omoljica Pančevo Dolovo Kovin Deliblato Kajtasovo Veliko Središte [1]
- Kroz kȍmin ìde dȉm. Dobrica [1]
- Uspomena na negdašnje stanje, kad su bila otvorena ognjišta, očuvana je u izrazu „komin”, kako zovu dimnjak. Jarkovac [1]
- Dok su bili otvoreni „komini” u kući, svekrva je mladu prvo odvodila pod otvoren odžak u koji je mlada morala da pogleda da bi joj deca imala crne oči. [6] [1]
- Že na ma je ta ko đe u toj ne de lji stro go za bra nji va no du že za dr ža va nje is pod „ko mi na” (odža ka) [PČ III 96 — ZPR]. [1]
- Dȉžemo u kȍmin, vezȋvamo po dvȅ táble. [7] [8] [9] [4] Izbište Žitište Margita Dobrica Alibunar Vršac Deliblato [1]
- Stóju [kobasice] mȁlo jedan dȁn-dvȁ, i ȍnda i mȅtemo u kómin. Vršac [1]
- Òtvoren kȍmin i tȗ se sȗši mȇso i gȍre òdžak ȉma. [4] Pančevo Itebej Jaša Tomić Konak Dobrica [1]
Izrazi:
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 115.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 186.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 148.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 81.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 90.
- ↑ Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 196.