ládan

Prilog

uredi

Prilog

uredi

ládan, pril.

Kategorije: pren.


Oblici:

  1. ládno, ládna, ladan [1]
  2. -dna, ladan, -o [1]
  3. ladan [1]

Značenja:

  1. Koji ima nisku temperaturu, koji izaziva osećaj sve ži ne. [1]
  2. Gust dim iz male vatre. [1]
  3. Žigosanje bojenjem. [1]
  4. Hladnokrvan, staložen, koji se ne uzbuđuje. Orlovat Vršac[1]
  5. Ravnodušan, neosetljiv; neljubazan. Orlovat Vršac[1]

Primeri:

  1. Lȇpo si me dòče ka la, ládan rúčak, ládna sȍba, ko da mi níje dȍsta zíme i ladnòće. Jaša Tomić [1]
  2. Prȅlije prȃse sas ládnom vòdōm. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Lovra Beška Laćarak Obrež Subotica Martonoš Obzir Čenej Gospođinci Đala Mokrin Novo Miloševo Bašaid Melenci Elemir Itebej Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Farkaždin Baranda Sefkerin Vršac Izbište Deska Batanja [1]
  3. Jȁ bíla u Srému, u Bȕkov cu u bérbi, pa val da ozébla ò[d] tog ládnog grȏ žđa. [1]
  4. Jȃ sam ȍba ve zu ìma la da mu nȍsim dòru čak, u pódne rúčak, po sle pód ne da odnèsēm vòde ládne. Novi Sad [1]
  5. Posle kuvanja one [krvavice i džigernjače] se stavljaju na „ladan dim” (više dima, a manje plamena). [9] [1]
  6. I jȃ i Míta, dečùrlija, jȅsēn, répa, ládno. Martonoš [1]
  7. Nȅšto mi se zȋmi dȉmilo òtkad je bílo òno ládno, òni snȅgovi. [10] [11] Veliki Gaj Obrež Obzir Bečej Vilovo Banatsko Aranđelovo Bašaid Itebej Šurjan Batanja [1]
  8. A vȅče pȁda rȁno ȕ jesēn, smr̀kāva, pa ládno, pa blȁto, kȉša, pa blȁto. Tovariševo [1]
  9. Nìje lȃdno pod òtaj lepèdōv. [10] [12] Itebej Farkaždin [1]
  10. Tako se u hládnoj vòdi stȇže. Ilandža Kula [1]
  11. Hladno žigosanje se izvodi na taj način što se žig ne zagreva, već se samo umače u katran ili masnu boju i onda se sa tim žigošu konji na pleća ili vrat, goveda na sapi […] ili sa strane gde se dobro vidi. [13] [1]
  12. I sȁd sam ga jȁ pikírala u mȁrt mȅsec, al je bílo jȃko hládno, nísam mògla da dòčekam da se ùgreje dȍle zèmlja, níje bíla ùgrejana. Veliki Gaj [1]


Izvedene reči:

  1. ladno [1]
  2. hladno [1]


Izrazi:

  1. ˜ ko lȇd Vršac Jasenovo [1]
  2. ládno oko sȑca ("osećaj zle slutnje, beznađa"). Novo Miloševo [1]
  3. Mrtav ˜ ("potpuno ravnodušan, hladnokrvan, nezainteresovan"). [1]
  4. Ȉma ga koládne vòde ("biti u izobilju"). Vršac [1]
  5. ˜ znȏj ga probȋja ("obuzima ga jeza, strah"). Vršac [1]
  6. ládno ko u štenari Sombor Mokrin [1]
  7. ˜ ko zmíja Vršac Jasenovo [1]
  8. koládne vode ("mnogo"). Vršac [1]
  9. ˜ ko mrtvac Jasenovo [1]
  10. ladno ko u ledenici Kovilj [1]
  11. ostȁti ˜ ("ne uzbuđivati se"). Vršac [1]
  12. ˜ ko kȁmen Vršac [1]

Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 137, 337, 376.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 137.
  4. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 110.
  5. Konji vrani. 1987, 326 str, str. 124.
  6. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 350, 354.
  7. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
  8. Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 45.
  9. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 38.
  10. 10,0 10,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 337.
  11. Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 50.
  12. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 284.
  13. Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 89.

Napomene

uredi