Викиречник

lub

lub

lub (srpski, ćir. lub)

uredi

Imenica

uredi

lub, m

Oblici:

  1. lȗb [1]

Značenja:

  1. Polukružni deo obuće iza pete. [1]

Primeri:

  1. Kao poluproizvodi izrađivani su pojedinačni sastavni delovi obuće (đonovi „kruponi”, lica, lubovi). [2] Pančevo Crvena Crkva [1]
  2. Dobijao je da dovršava spajanje đona i luba opanaka koje su kalfe napola spojile. [3] Dolovo [1]
  3. Štȁ si zgȁzio lȗb, tȇ cìpele se jȍš mògū nòsiti. Bačinci [1]
  4. Zgazio je lub od opanka, pa je napravio papuče. Begeč [1]
  5. Jȃ sam kod mȃjstora bȉo nȃjbȍlji šègrt, sam prȁvio dòbro lȗb i sam naméšćo kako trȅba da nè žūlja. Jaša Tomić Susek Sviloš Laćarak Subotica Mol Zmajevo Kać Novi Kneževac Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Lovra Deska [1]


Sinonimi:

  1. kora [4] Krašovo
[1]


Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 321.
  3. ↑ Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 319.
  4. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 74.

Napomene

uredi

Sufiks

uredi
luba, lubb, lubv, lubg, lubd, lubđ, lube, lubž, lubz, lubi, lubj, lubk, lubl, lublj, lubm, lubn, lubnj, lubo, lubp, lubr, lubs, lubt, lubć, lubu, lubf, lubh, lubc, lubč, lubdž, lubš

Prefiks

uredi
alub, blub, vlub, glub, dlub, đlub, elub, žlub, zlub, ilub, jlub, klub, llub, ljlub, mlub, nlub, njlub, olub, plub, rlub, slub, tlub, ćlub, ulub, flub, hlub, club, člub, džlub, šlub

Anagram

uredi
lub, lbu, ulb, ubl, blu, bul
lu, lb, ul, ub, bl, bu
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=lub&oldid=450355”