mekinja
mekinja
Imenica
uredimekinja, ž
Oblici:
Značenja:
- Ljuske pšeničnog zrnevlja koje se prilikom mlevenja ili sejanja odvajaju i obično služe kao stočna hrana. [1]
Primeri:
- Kad se nàstavi kàzan, zàlēpi se mèkinjom, bràšnom i vòdom. [2] Sremska Rača [1]
- Ȍndak se ȍkolo zàlēpi, òbično lȇpidu sa mèkinjom, da nè pūšta vȁzduh, da nȅ ide pȁra nȁpolje. Beška [1]
- Zàparīm svínjama mèkinje da bȍlje jȅdu. Bačinci [1]
- Mèkinje, tȍ su ljȕspice odgòre na žȉtu, što bȕde, ljȕspice. Stari Slankamen [1]
- Ȍndak je tȁ mlȉna odvájala — bȇlo ȍbaško ìšlo, pa lȅbnje ȍbaško, pa ȍndak su ìšle mèkinje. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Tomaševac Susek Sviloš Laćarak Sremska Mitrovica Čerević Buđanovci Subotica Martonoš Stapar Turija Čurug Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Melenci Šurjan Zrenjanin Aradac Boka Neuzina Farkaždin Kovin Deska [1]
- Nísu mi dòbri prȁsici zàtō što nȇma mȅkīnja. Pačir [1]
- S mèkinjama rȃnimo mȃrvu i dȁjemo kòkōškama da bȍlje nȍsidu jája, a ako i[h] òstavimo u brȁšno, s njȉma se prȁvi cȓni lȅb. Jaša Tomić [1]
- Bȁba, mȁti, kȍ bȉo, da prevȁti déte kros prózor, ali mȏra da dȃ tanjȋr trȉce. Mekȉnje. Izbište [1]
Izrazi:
- Kupili smo te za poluvekumekinja od Cigana ("kao objašnjenje detetu kako se rodilo"). Novo Miloševo [1]
- užèćimèkinje ("veoma se uplašiti"). Novo Miloševo [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 113, 174, 177.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 51.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 97.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 148.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.