noga
noga
Imenica
uredinoga, ž
Kategorije: anat.pren. pren.pren.bot.
Oblici:
Značenja:
- Stopalo. [1]
- Ružan, nečitak rukopis. [1]
- Isto. [1]
- Donji, u više krakova odvojeni deo predmeta (obično nameštaja) na kome stoji. [1]
- Stopa, kao mera za dužinu. Vršac[1]
- Boja u kartama (u kompletu od 32 karte). [1]
- Vrsta korovske biljke Erodium cicutarium. Vajska[1]
Primeri:
- Polazi déte nògom. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Bašaid Jamena Morović Kukujevci Vašica Erdevik Vizić Neštin Čerević Divoš Sremski Karlovci Irig Bešenovo Sremska Mitrovica Ruma Jarak Klenak Novi Karlovci Pećinci Karlovčić Obrež Jakovo Subotica Bilić Verušić Žednik Pačir Svetozar Miletić Sombor Sivac Bački Brestovac Kula Vrbas Srbobran Bođani Deronje Tovariševo Despotovo Ravno Selo Zmajevo Begeč Futog Mol Bačko Petrovo Selo Čurug Žabalj Kać Mošorin Gardinovci Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Kikinda Iđoš Bočar Novo Miloševo Novi Bečej Bašaid Kumane Melenci Elemir Zrenjanin Radojevo Srpska Crnja Žitište Itebej Međa Jaša Tomić Boka Konak Tomaševac Farkaždin Idvor Čenta Debeljača Sefkerin Ilandža Plandište Margita Alibunar Dolovo Bavanište Omoljica Kovin Deska [1]
- Mȁtica, òna, dòčeka se nȁ noge njȇne òne vèlike i snèse jáje. Despotovo [1]
- Sakȁta mȁtica, od tegóba osȗši joj se nȍga. [9] [7] [2] [10] Bukovac Neuzina Sefkerin Veliko Središte Vršac Izbište Dupljaja Dubovac Bela Crkva Batanja [1]
- On je š njíme ìšo na vȅdžbu, na lȏgorovanje (tȁmo nȉkad nè pereš nȍge, sàmo lȅgneš u cìpele i u odélo). Zrenjanin [1]
- To su vrapčije noge a ne pisanje. Sombor [1]
- A prȅs je bȉo gvòzdeni, tȏ nȅšto tùčano, na trȋ nȍge stȁjalo. Beška Subotica Novi Sad [1]
- Nó ge su bíle dóle. [11] Vašica Jamena Morović Kukujevci Vršac [1]
Izrazi:
- ìmatinȍge ko lȇvče ("krive noge"; "Bud je rúžna, em ȉma nȍge ko lȇvče, pa još lȁjava"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- kriti ("držati nešto u velikoj tajnosti"). Vršac Jasenovo [1]
- lupatinoge ("mnogo hodati"). [1]
- Bȅga što ganȏge nȍsu ("trčati, bežati iz sve snage"). Vršac [1]
- živeti na velikojnozi ("živeti bogato, u izobilju"). Novo Miloševo [1]
- krȁva mu stȁla nanȍgu ("žuriti, biti primoran na nešto"). Novo Miloševo [1]
- dobitinogu ("biti najuren"). Vršac [1]
- ješćeš ti i karikole ("kada je neko probirljiv u jelu"). Jasenovo [1]
- dati ("imati problema oko naplate duga, teško povratiti pozajmljenu stvar"). Jasenovo [1]
- mòtatinȍge ("mnogo hodati"). Novo Miloševo [1]
- tȅškonogȁma pod lȗdom glávom ("teško onome koji nema pameti"). Vršac [1]
- ko nȇma u glȃvu, ima unȍge ("ko ne misli blagovremeno izlaže se posebnom trudu"). Vršac [1]
- idu da perunoge ("poseta mladenaca mladoženjinoj rodbini pri kojoj je običaj da se domaćinu prve gostinske kuće operu noge"; "Posle pogačara mladenci skoro svake večeri posećuju nekog od rodbine, što se kaže, „idu da peru noge"). [1]
- živeti na velikunogu ("isto"). Vršac [1]
- pȁsti / spȁsti snógu ("veoma se umoriti, klonuti od umora"). Vršac [1]
- jȅsti snógu ("jesti na brzinu"; "Ukućani koji nisu bili uključeni u poljoprivredne poslove jeli su „s nogu” — poneku voćku i hleb"). [1]
- skrátile mi senȍge ("ukočiti se, paralisati se od straha"). Vršac [1]
- kud me oči vode inoge nose ("bez određenog pravca i cilja, neznano kud, bilo kud (poći, uputiti se i sl.)"). [1]
- podići nekog nanoge ("othraniti nekoga"). Vršac [1]
- obijatinoge ("mnogo hodati"). Vršac [1]
- begajtenoge da vas ne userem ("bežati u strahu"). [1]
- bote ko te prvi zanogu uvatio ("psovka"). [1]
- dati komenogu ("oterati, najuriti nekoga"). Vršac [1]
- òstati čvȓst nanògama ("ne napiti se previše"). Novi Sad [1]
- Baciti obraz podnoge ("izgubiti osećaj stida"). Novo Miloševo [1]
- ìzdāle menȍge ("ne moći više hodati, ne moći stajati na nogama (od starosti, zbog bolesti i sl.)"). Novo Miloševo [1]
- imatinoge ko štrk ("imati dugačke i tanke noge"). Jasenovo [1]
- baciti poštenje podnoge ("isto"). Vršac [1]
- doći nanoge ("moliti nekoga"). Novo Miloševo [1]
- nalaziti se jednomnogom u grobu ("biti blizu smrti"). Novo Miloševo [1]
- proteglitinoge ("razmrdati se, pokrenuti se"). Vršac [1]
- s ("biti blizu smrti, biti veoma star"). Vršac [1]
- zabadati se ko trn u zdravunogu ("stvarati teškoće bez potrebe"). Jasenovo [1]
- ustati na levunogu ("biti ceo dan neraspoložen, mrzovoljan"). Sombor Novo Miloševo Vršac [1]
- put podnoge ("odmah, smesta otići, krenuti na put (obično kao zapovest)"). Novo Miloševo [1]
- podvući rep mednoge ("povući se, pokunjiti se, uzmaći"). Jasenovo [1]
- izvućinogu ("jedva otići s (iz) nekog mesta, jedva se izvući iz date situacije"). Novo Miloševo [1]
- goreti nekome podnoge/petama ("nalaziti se u teškoj situaciji, biti u nevolji"). Vršac Jasenovo [1]
- ko da ima dve levenoge ("kaže se za onoga koji je nespretan u hodu, koji se često sapliće"). [1]
- presekle mi senoge ("ukočiti se, pretrnuti od straha"). Jasenovo [1]
- otići nanoge ("tražiti pristanak za prosidbu od mladinih roditelja"). Novo Miloševo [1]
- brániti se sas rukȁma i snogȁma ("braniti se svom snagom"). Vršac [1]
- biti ("biti blizu smrti, biti veoma star"). Novo Miloševo Vršac [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78, 81, 124, 125. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>
; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 238, 343.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31, 211.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 53, 55, 60.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125, 150, 152.
- ↑ 7,0 7,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 46, 47.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.