oglavina

Imenica

uredi

oglavina, ž

Oblici:

  1. oglàvina, òglavina [1]

Značenja:

  1. Deo opreme (ulara ili uzde) koji se stavlja konju oko glave i služi za vođenje. [1]

Primeri:

  1. Oglavina se sastoji od obrazine („pakštika”) i kaiša preko glave („kopštuka”) ( — Be Čr; NK). [2] [1]
  2. Stȁvi kònju oglàvinu. Laćarak [1]
  3. Spala je konju oglavina. [3] [4] Begeč Jamena Vašica Gibarac Sremska Rača Erdevik Neštin Martinci Ležimir Sremska Mitrovica Klenak Voganj Jarak Jazak Vrdnik Ruma Grabovci Ogar Krčedin Vojka Boljevci Novi Slankamen Batajnica Sombor Turija Bačko Gradište Lalić Nadalj Čurug Despotovo Zmajevo Gospođinci Vajska Silbaš Žabalj Čenej Kać Rumenka Šajkaš Titel Mokrin Radojevo Uljma [1]
  4. Òglavina se mèćala kònju nȁ glavu da nè gleda ȕ stranu (NS — Ss Sv Bu. [1]


Sinonimi:

  1. glavina [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 308.
  3. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  4. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene

uredi