rovaš
rovaš
Imenica
uredirovaš, m
Oblici:
Značenja:
- Oznaka, zarez, žig i sl. (na telu životinje) kao znak raspoznavanja. [1]
- Obeležavanje stoke kao svadbeni običaj. [1]
- Lakša povreda površinskog tkiva kože, ogrebotina; trag, ožiljak na koži od takve povrede. [1]
Primeri:
- Svaka kuća imala je svoj rovaš kao znak za raspoznavanje svog „blaga”. Rovaš se stavlja na uho, pleća, rogove, but, sapi i živini na noge. Berkasovo [1]
- Svaki domaćin je obeležavao svoje ovce i goveda naročitim znacima. Ti znaci su rovaš i žigovi. Rovaš je kad se zaseca i buši uho ovci na određen način (npr. odsečen komadić kože s vrha uha) ( — Bg) [ĐOV 163; OBan 194; StSBan 88]. [2] [1]
- Razni rovaša ima pa se dogovore izmed sebe. Kać [1]
- Ròvāš je bio bèleg u bóji što je označávo čìje je kòje gȑlo. [3] [4] Novi Sad Bačinci Ruma Subotica Turija Čurug Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Žabalj Taraš Orlovat Sefkerin Lovra [1]
- Stȁvila sam nà živinu ròvāš, kad ȍde u kòmšījsko gúvno da se znȃ da je mòje. Laćarak [1]
- S mojim čoporom došla jedna tuđa guska, pa ne znam čija je. A kaki ima rovaš? Na desnu nogu spoljni nokat nema. To je Zorina, to je njen rovaš. [5] Jasenovo Borča [1]
- Mòja živìna i mȃrva svȁka ìma svȏj rȍvaš da se znȃ čìjā je, a nȅ da jȃ lȗpam glȃvu kad mi nȅgdi òtīdne. Neuzina Jaša Tomić Šurjan Boka [1]
- U nekim selima, nakon nagodbe sa svekrom traži kum i rovaš, tj. da rovaši neku životinju. Svekar kao rovaš donosi najčešće ovcu, jagnje ili prase. [6] [1]
- Dalje, kum zahteva da mu donesu „rovaš”, a to je u većini slučajeva ovca, tele ili june, kome raspara ili odseče parče uva. Rovaš predstavlja začetak domaćinstva novog bračnog para i on se kasnije brižljivo neguje i čuva, a kod nekog ga i svatovi pojedu. [1]
- Kȁko kȗm zaséče, to je kȗmov ròvāš. [7] Sefkerin [1]
- Pȁvo s tòčka. Glȅ nȏs, rȗke, kòleno jèdno i drȕgo rȍvaši kòlko vȍleš. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Pòpravi ròvāš da kògod ne ùpadnē u bùnār. Subotica [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 86.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 123.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 55.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 151.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 522.