Викиречник

smȅti

smȅti

smȅti (srpski, ćir. smȅti)

uredi

Glagol

uredi

smȅti, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. smeti, smȇm [1]

Značenja:

  1. Imati smelosti, usuđivati se na nešto. [1]
  2. Biti dopušteno, odobreno (nekome nešto). [1]

Primeri:

  1. Drȕgi mi je príčo o spàii: níje ga smȅo nȉko zabadàva zùstaviti kad ȏn se vȏza. [2] Kikinda [1]
  2. A jȃ nísam smȅo da mi skȋdadu, zašto ȉma što su skídali pa nísu vȉdili nìmalo. [2] [3] [4] Novi Bečej Stapar Sanad Mokrin Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Itebej Tomaševac Farkaždin Ilandža Jasenovo Deska [1]
  3. A ònā mìlīcija ìzīđe, pa svȉ vȁko: „Jȃoj, snàja, kȁko tȋ smȇš tȏ tȅrati?". Bačinci [1]
  4. Nè smēš ìći bȏs. Novo Miloševo [1]
  5. Ròditelji ìzlazu pre[d] devȏjke, nè smu da sèdu. Tomaševac Bačinci [1]


Izrazi:

  1. Čudo, čudo, baš nesmeš ("ruganje detetu koje nešto ne sme da uradi"). Jasenovo [1]
  2. Nésme da fȁli ("dakako, svakako, bez brige (budi)"). Vršac [1]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 30.
  4. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54, 56, 63.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=smȅti&oldid=366830”