srȅtan

srȅtan

srȅtan (srpski, ćir. srȅtan)

Oblici:

1. sretan, -tno, -tna

Značenja:

1. Koji je ispunjen srećom, koji oseća sreću, radost.
2. Koji je povoljan, koji svojim okolnostima omogućava uspeh, blagostanje i sl. (o vremenu).

Primeri:

1. Bíla sam jȃko srȅtna sà njīm. Sremska Kamenica
2. Jȁ sam tolìko bíla srȅtna. Deronje Đala Farkaždin Ilandža Pavliš Izbište
3. I jȃ sȁv srȅtan što sam jȃ tȏ ovak sȁd ùspō. Laćarak
4. Vremèna su bíla mnȍgo srètnija. Dobrinci

Sinonimi:

1. srećan

Izrazi:

1. Kȏ je ˜ i kȏla mu se ždrȇbe ("srećnom čoveku sve ide od ruke"). Vršac
2. rodȉti se podsrȅtnom zvézdom ("imati sreće u životu"). Vršac