vlàčuga

Imenica

uredi

vlàčuga, ž

Kategorije: kol.


Oblici:

  1. vlačuga [1]
  2. vlačuga, vlàčuge [1]

Značenja:

  1. Onaj koji često ide u posete, iz kuće u kuću da bi mu prošlo vreme. [1]
  2. Nosač pluga. [2] Sviloš Susek[1]
  3. Dečje drvene saonice, pokovane žicom sa donje strane. [1]

Primeri:

  1. Tȗ vlàčugu da mi ne spòmēneš vȉše. Svȉ ìdedu na rádnju, a ȏn?. Šurjan [1]# Vlačuge se obično prave od daske ( — Bg). [3] [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Žito. 1988, 208 str, str. 110.
  3. Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 87.
  4. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.

Napomene

uredi