vok

Imenica

uredi

vok, m

Oblici:

  1. vòka [1]
  2. fòka [1]

Značenja:

  1. Kanal koji povezuje tekuću i stajaću vodu. [1]
  2. Uvala, udolina na njivi u kojoj se zadržava voda. Ravno Selo Kać Novi Kneževac Mokrin[1]

Primeri:

  1. Ti[h] se žaba nakotilo, pun i kanal i vok stari priko pruge. [2] [3] [4] Mokrin Subotica [1]
  2. Kad vòda nàdōđe, òna ùlīva i dȉže nìvō vòde u rítu, ȅ tàko se i vò kovi pȕne. Kovilj [1]
  3. Kad se Dȕnav rȁzlije, pȓvo se nàpune vòkovi. [1]


Sinonimi:

  1. grlo [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 351.
  3. Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160.
  4. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).

Napomene

uredi