šȁka
šȁka
Именица
уредиšȁka, ж
Категорије: риб.кол.
Облици:
Значења:
- Za širinu: od nekoliko santimetara (razmak od zgloba palca do korena malog prsta). Јасеново[1]
- Za dužinu: od nekoliko santimetara (razmak od vrha srednjeg prsta do korena šake). Јасеново[1]
- Za količinu nečega što može stati u stisnutu šaku. [1]
- Mali broj ljudi. Сомбор[1]
- Donji, prošireni deo vesla. [1]
- Vrsta božićnog kolača koji je namenjen muškom ukućaninu. [1]
- Listići na svadbenom kolaču. Лаћарак[1]
Примери:
- Ȍna ȕzme [nakonče] u šȃka, i tȁko ga tríput okrȇne. [2] [3] [4] [5] Избиште Добановци Шајкаш Ново Милошево Кумане Меленци Фаркаждин [1]
- Tríputa grebémo svȕd okolo gròba sas trȋ pȑsta jel sa šȁkom. [4] Башаид [1]
- Šȁka čeljádeta, al snȃžna i čvŕsta. Обзир [1]
- I ȍnda njègova rodbìna bȃci šȁku zèmlje ùnūtra i kȃže: „Lȁka mu cȓna zèmlja!”. [4] Башаид Нови Сад Јасеново [1]
- Dolnji je deo šaka se zove. [6] Сремска Митровица [1]
- Zavozno veslo, ono mora da bude dugačko bar svoja tri i po do četir metra, a isto poseduje šaku kao i ovo [rudersko]. [7] [6] Стари Сланкамен Босут Кленак Сремски Карловци Бачка Паланка Футог Нови Сад Ковиљ Гардиновци Елемир Перлез Чента [1]
- Tȃj ȍbrtalj se sastòji iz dvȇ dr̀vene šȁke. [8] Српска Црња Тител Иђош Кикинда Башаид Ботош Орловат [1]
- Ȍndak kȍlko ùkućana ȉma mȕški, tȉma prȁvi šȁke, a žȅnskima kȕrjake. [9] Бешка Буђановци Сенпетер [1]
- Domaćice su mesile različita figuralna peciva koja se namenjuju ukućanima na Božić (šaka, sunce, srp i sl.). [1]
- Muškarcima pripada kolač oračeva šaka, a ženama i devojkama vitice ili pletenice. [10] [1]
- Šȁka, i vinȍgrad, i gúmno, i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Павлиш [1]
- Pa šȁku oprȁim táko, isȅckam táko, to su pȑsti. Избиште [1]
Изрази:
- propustiti nekoga krozšake ("istući, izudarati nekoga"). Сомбор Ново Милошево [1]
- krospustiti nekoga krozšake ("istući, izudarati nekoga"; "Kad te krospustim kroz šake"). [1]
- ići nekud praznihšaka ("ne nositi poklon"; "Kako"). Јасеново [1]
- deliti kapom išakom ("isto"). Сомбор [1]
- pasti nekome ušake ("dobiti batine od nekoga"; "Pao mu u šake"). [1]
- Imatišaku ko prakljača ("imati tešku ruku"). Јасеново [1]
- Davati išakom i kapom ("obilato, nesebično davati, pomagati, poklanjati"). Ново Милошево [1]
- izmigoljiti se nekome izšaka ("izvući se, osloboditi se nečije kontrole"; "Izmigoljio mi se iz šaka"). [1]
- živeti ko tiče u dečijišaka ("biti u nečijoj vlasti, biti sputavan, stradati"). Јасеново [1]
- dopasti nekomešaka ("dobiti batine od nekoga"; "Dopo mi šaka"). [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 119.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
- ↑ 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 61.