šporet

Именица

уреди

šporet, м

Облици:

  1. špȍret, špòret [1]

Значења:

  1. Kuhinjska peć pokrivena gvozdenom pločom, na kojoj se kuvaju jela. [2] [3] Черевић Буђановци Јасеново Сенпетер[1]
  2. Šporet načinjen od istog materijala kao i zidovi prostorije u kojoj se nalazi. [1]

Примери:

  1. Jȃ ȍma pȃlim špȍret i ȍma neobúčena se čéšljam i ȕmijem se. [1]
  2. Bolji je kupovni gvozdeni šporet nego zidani. Бегеч [1]
  3. Ȉsto je bȉo špȍret od zèmlje, kao zȋdan, čèrpići i odgóre su tùčane plàtne. [4] Буковац [1]
  4. Pȓvom kad ustȁnemo, ȍdma glédimo da upȃlimo špȍret, da sprȅmamo frȕštuk. [5] [6] [7] [4] Избиште Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Лаћарак Свилош Вогањ Јарак Врдник Платичево Лединци Сремска Каменица Обреж Чортановци Голубинци Бољевци Стари Бановци Суботица Мартонош Бајша Лалић Змајево Товаришево Руменка Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Кикинда Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Арадац Конак Ботош Велики Гај Перлез Добрица Маргита Фаркаждин Иланџа Велико Средиште Вршац Алибунар Уљма Црепаја Кајтасово Врачев Гај Делиблато Банатска Паланка Омољица Ковин Ченеј [1]
  5. Tȗ je zȋdani špòrēt bȉo. [4] Лалић Шуљам Сомбор Сивац Кула Бачко Градиште Деспотово Бођани Бачка Паланка Ђала Санад Мокрин [1]
  6. Jȕ, jȃ dìvānim, a mléko mi na šporétu. [1]
  7. Jèdva sam dòšla do šporéta. [4] Пачир [1]
  8. Nàložimo vȁtru u špòret, ìzvadimo žȃr i pȇglamo sa tíme. [5] [8] [4] Нови Сад Хртковци Шатринци Прхово Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Сента Мол Дрљан Стапар Србобран Турија Чуруг Дероње Равно Село Госпођинци Жабаљ Товаришево Ђурђево Каћ Ђала Ново Милошево Српска Црња Кумане Перлез Сакуле Сефкерин Панчево Омољица Деска [1]
  9. A òvō je špòret pa pòkvāren, pa jȃ nísam ga kvárila nek tàko òstavila. Мартонош [1]
  10. Grijòta od bȍga da bȃcamo u špòrej. [6] Итебеј [1]
  11. Paorska peć i šporet zidani, zemlja su oni. [9] Стапар [1]


Синоними:

  1. štednjak [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 341.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81, 394. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26, 452. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  9. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 3, 5.

Напомене

уреди