Викиречник

žuti orao

žuti orao

žuti orao (српски, ћир. жути орао)

уреди

Именица

уреди

žuti orao, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Aquila Accipitridae Brisson[1]

Синоними:

  1. bagajlija [2] [1]
  2. bjelorepan [3] [1]
  3. blagajac [4] [1]
  4. blagajlija [2] [1]
  5. veliki riblji orao [3] [1]
  6. žuti orao [5] [1]
  7. zvizdar [6] [1]
  8. zečar [6] [1]
  9. kraljevski orao [7] [1]
  10. kraljski orao [3] [1]
  11. krestar [2] [1]
  12. krstati orao [2] [1]
  13. krstati orlaj [8] [1]
  14. krstat orao [9] [1]
  15. krstać [3] [1]
  16. krstač [2] [1]
  17. krstaš [3] [1]
  18. krstašina [10] [1]
  19. krunasti orao [11] [1]
  20. krunati orao [12] [1]
  21. krunaš [13] [1]
  22. krunašica [2] [1]
  23. orao [14] [1]
  24. orao blagajac [2] [1]
  25. orao blagajlija [2] [1]
  26. orao zečar [15] [1]
  27. orao krstaš [16] [17] [1]
  28. orao krunaš [18] [1]
  29. orlov krstaš [3] [1]
  30. prosti crni orao [19] [1]
  31. ruski orao [3] [1]
  32. skrikavac [6] [1]
  33. stekavac [6] [1]
  34. stepski orao krstaš [20] [1]
  35. suri orao [21] [1]
  36. carski orao [22] [1]
  37. šaren orьl [23] [1]


Хипероним:

  1. orav [24] [1]
  2. oraj [16] [1]
  3. oral [25] [1]
  4. orao [19] [1]
  5. orah [26] [1]
  6. orel [27] [1]
  7. orьl [28] [1]
  8. orlaj [8] [1]
  9. orle [4] [1]
  10. orletica [2] [1]
  11. orleš [4] [1]
  12. orlica [10] [1]
  13. orlo [29] [1]
  14. orlov [2] [1]
  15. orlovica [10] [1]
  16. orlušan [2] [1]
  17. orlušica [16] [1]
  18. oro [29] [1]
  19. orov [4] [1]
  20. orot [30] [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  5. ↑ Григорије Лазић, Проста наравна историја, Будим 1836.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  7. ↑ Отмар Рајзер, Извјештај о успјеху орнитолошких путовања у Србији године 1899. и 1900, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. XVI, Сарајево 1904, 125–152.
  8. ↑ 8,0 8,1 Драгољуб Петровић – Ивана Ћелић – Јелена Капустина, Речник Куча, Српски дијалектолошки зборник, LX, САНУ – Институт за српски језик САНУ, Београд 2013.
  9. ↑ Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  11. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  12. ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  13. ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  14. ↑ Јосиф Панчић, Јестаственица (за ученике велике школе), део 1, Зоологија, Државна штампарија, Београд 1864.
  15. ↑ Јелена Поповић, Еколошка инвентаризација орнитофауне у кањону реке Увац, сепарат, Зборник радова Републичког завода за заштиту природе СР Србије, књ. 2, бр. 4, Београд 1974.
  16. ↑ 16,0 16,1 16,2 Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  17. ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  18. ↑ Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  19. ↑ 19,0 19,1 Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  20. ↑ Сергије Д. Матвејев, Фауна Југославије, сепарат, Енциклопедија Југославије, св. IV, Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб 1960.
  21. ↑ Рудолф Заплата, Птице уловљене у Сарајеву и околини од 1880–1940. године, Ловачки лист, Савез ловачких удружења на подручју Босне и Херцеговине, Сарајево 1940, бр. 3, 141–143, бр. 4, 192–194, бр. 5, 232–234, бр. 6, 278–280, бр. 7, 333–335, бр. 8, 386–388, бр. 10, 474–477, бр. 11, 534–537, 1941, бр. 2, 84–86, бр. 3, 134–136.
  22. ↑ Владан Арсенијевић, Јестаственица (за учитељске и више девојачке школе), део 1, Зоологија, Нови Сад 1879.
  23. ↑ Драгољуб Златковић, Речник пиротског говора, Службени гласник, Београд 2014.
  24. ↑ Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
  25. ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
  26. ↑ Драго Ћупић ‒ Жељко Ћупић, Речник говора Загарача. ‒ Српски дијалектолошки зборник, XLIV, САНУ, Београд 1997.
  27. ↑ Захарија Орфелин, Мелодија к пролећу, Нови Сад 1765.
  28. ↑ Новица Живковић, Речник пиротског говора, Музеј Понишавља, Пирот 1987.
  29. ↑ 29,0 29,1 Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
  30. ↑ Момчило Поповић – Драгољуб Петровић, О говору Спича: Грађа, Српски дијалектолошки зборник, књ. LVI, САНУ – Институт за српски језик САНУ, Београд 2009, 1–275.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=žuti_orao&oldid=253637”