а̑нђо

а̑нђо

а̑нђо (српски, lat. ȃnđo)

Именица

а̑нђо, м

Категорије: рлг.прен.

Облици:

1. -ела, анђо
2. анђо

Значења:

1. Замишљено небеско биће у људском облику с крилима.
2. Оличење лепоте, љупкости, доброте и сл.

Примери:

1. Да о̏ће а̑нђо да га по̀шаље да се нѐ му̏чи. Јаша Томић Бачинци Сомбор Пачир Ђурђево Меленци Неузина Бока Шурјан Фаркаждин Вршац Избиште Јасеново Иванда Ченеј
2. Код ње̑ а̑нђели сѐде. Лаћарак Сомбор
3. Утѐкла би и да су је а̑нђели чу́вали. Бачинци
4. Нѐ мож сва̏ки да и̏ма та̀ког а̑нђела. Јаша Томић Сусек Свилош Бачинци Лаћарак Равно Село Ђурђево Ново Милошево Неузина Бока Шурјан Орловат Вршац Јасеново Ченеј

Синоними:

1. а̑нђео, а̑њђев

Изрази:

1. Леп ко ањђев. — И та̏ко у̏ сну у̏мрла, и та̏ка би́ла ле́па ко а̑њђев ("И та̏ко у̏ сну у̏мрла, и та̏ка би́ла ле́па ко а̑њђев"). Помаз
2. Поред а̑нђела во̏лем и ђа̏вола ("поред сина (или кћери) волети и снаху (или зета)"). Ново Милошево