ваљоница

Именица

уреди

ваљоница, ж

Облици:

  1. ва̀љо̄ница [1]

Значења:

  1. Постројење за ваљање сукна и других тканина. [1]

Примери:

  1. Кудеља се топи, суши, па се лупа на цецалицу, затим се опет топи, па у ваљоницу. [2] [1]# Ваљаони ца [кудеље] је било у већим местима, а једна од њих била је у Гложану ( — Бг). [3] [1]# А то̑ др̏во што ва̑ља то̑ је ва̀љо̄ница. [4] Чуруг [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 3.
  3. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 137.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди