Виљу̀шка̄р, то̑ је тра́ва, ѝма вѝљушке, и то̑ се поза̀де̄ва ако на̀ӣђеш у ча̀рапа у њѐга. О̏нда то̑ ко̏ вѝљушкице се та̀ко позаде́вају. [2]ТоваришевоБођаниДероњеПивницеДеспотово[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
