Викиречник

вра́та

вра́та

вра́та (српски, lat. vráta)

уреди

Именица

уреди

вра́та, с

Аудио:  (датотека)

Категорије: пл. т.


Значења:

  1. Улаз на кући. [1] Санад Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште Јаша Томић Арадац[2]
  2. Улаз са улице на трему. [2]
  3. Улаз на самој кући. [1] Сента[2]
  4. Исто. [2]
  5. Улаз у кухињу. [2]
  6. Улаз у собу. [1] Ђурђево[2]
  7. Улаз у кућу. [1] [3] Јарак Бачки Брестовац[2]
  8. Врата окрену ta према дво ри шту. Бегеч[2]
  9. Улаз на кући. [1] Сремска Рача Мартинци Вогањ Мартонош Госпођинци Ђурђево Ђала[2]
  10. Мања, једнокрилна врата кроз која се улази у двориште. [2]
  11. Исто. [2]
  12. Колски улаз у двориште, капија. Ђурђево[2]
  13. Улаз у шталу. [2]
  14. Врата на огради, обично од летвица. [1] Суботица Сивац Товаришево Каћ Нови Бечеј[2]
  15. Исто. Суботица[2]
  16. Улаз на кући. [1] Санад Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште Јаша Томић Арадац[2]
  17. Колски улаз у двориште, капија. [2]
  18. Улаз у шталу. [2]
  19. Улаз у шталу. [1] Чортановци[2]
  20. Мања, једнокрилна врата кроз која се улази у двориште. [2]
  21. Исто. [2]
  22. Колски улаз у двориште, капија. [2]
  23. Врата на огради, обично од летвица. [1] Сомбор[2]
  24. Мања, једнокрилна врата кроз која се улази у двориште. [2]
  25. Исто. Суботица[2]
  26. Улаз у шталу. [4] Турија[2]
  27. Врата с два хоризонтално подељена крила. [2]
  28. Исто. [1] Велико Средиште[2]
  29. Опроштајно вече код девојке која се удаје, девојачко вече. [2]
  30. Опроштајно вече код момка који се жени, момачко вече. [2]
  31. Обичај откупљивања невесте од њене родбине пре венчања. [2]

Примери:

  1. Ми̏ ко ча̑вке на̀ вра̄ти че̏камо. Лаћарак [2]
  2. Сно̀пове наре́ђали на̀ пе̄нџер и на вра́та, да им нѐ дӯва ве̏тар у̀ собу. [5] [6] [7] [8] [1] Мартонош Јамена Моровић Вашица Сот Бачинци Кукујевци Ердевик Мартинци Сремска Митровица Шуљам Буковац Шатринци Добринци Чортановци Бешка Платичево Прхово Обреж Угриновци Сурдук Бољевци Сомбор Суботица Бегеч Руменка Србобран Ченеј Чуруг Госпођинци Мол Бачко Градиште Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Кумане Меленци Итебеј Житиште Зрењанин Конак Велики Гај Перлез Фаркаждин Сакуле Сефкерин Црепаја Алибунар Панчево Избиште Долово Делиблато Кајтасово Врачев Гај Омољица Ковин [2]# О̀бич но су ку̏ће на ки́блу ѝма ле вѐлика вра́та. [1] Каћ [2]# Го̑рња вра́та, са̀ улице, на га̏нку. [1] Стари Бановци Стапар Дероње Сивац Товаришево Лалић Бачка Паланка Гардиновци [2]# Пре̑ се зва́ла та̑ ду̀бока вра́та. [1] Ботош [2]# Вра́та ле̏тња и зи̑мска; кад за̀веје сне̑г, о̏нда кроз зи̑мска вра́та. [1] Кула [2]# Мо̀ја ма̏ти о̀на га до̀чека на ку̑јнска вра́та. [1] Арадац [2]# А̀влӣјска вра́та су ту̑, поред ка̀пије. [1] Сомбор [2]
  3. За̏кључана су а̀влӣјска вра́та. [1] Бегеч Вашица Ново Милошево Нови Бечеј [2]# Сва̏ко ве̏че закљу̀ча̄вам а̀влӣнска вра́та. [1] [9] Бегеч Јамена Нештин Суботица Мартонош Сивац Товаришево Србобран Чуруг Футог Каћ Ковиљ Санад Ново Милошево Тараш [2]
  4. То̑ су порѐд куће а̀влӣнска вра́та. [1] Пачир [2]
  5. Ја̏ изви́рим на а̀влӣнска вра́та да ви̏дим ѝде̄ л[и]. Визић [2]
  6. О̀тва̄рамо до̑ња вра́та а̀влӣнска, пу̏штамо сви̑ње, ѝзлете на̏ши сви̑њи. Кула [2]# На̀ штали о̀бично бу̏ду дво̀де̄лна вра́та. [1] Стапар [2]# На̀ штали се на̀праве дво̀крӣлна вра́та. [1] Чортановци Лединци Мокрин Меленци Омољица Кајтасово [2]# Са сокака су дупла врата, двокрилна. Ко двери. [3] Опово Бачки Брестовац [2]# Кућа је имала капију, дворишна врата и велики кључ, који је висио на капији о ексеру и за тај кључ обично су сви у улици знали. Турија [2]# До̑јна вра́та су на̀ улицу. [1] Гардиновци Дероње Лалић Бачка Паланка [2]# Ту̑, поред ка̀пије, ту̑ су ма̑ла вра́та  ; б. ‘вратанца начињена од три до четири водоравно постављене даске, укуцане на два усправна стуба’ (Чо). [1] Санад Каћ Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште [2]# То̑ су шта̑лска вра́та, што се та̀ко отва́рају. [1] Чортановци [2]# По̏сле и̏ма јѐдна земља̀на вра́та ко̀ја се то̑ за̀твори. [1] Мол Мартинци Вогањ Шуљам Голубинци Угриновци [2]# И̏ма вра́та, и̏ма да ме̏ћеш у пе̑ћ ко и у̀ шпорет што ло̀жиш, о̀твориш вра́та, та̀ко је би́ло у ку̑јни вра́та, та̏к толѝка. [1] Товаришево Моровић Вашица Сот Ердевик Мартинци Вогањ Хртковци Голубинци Стари Сланкамен Угриновци Сурдук Сомбор Стапар Пачир Дрљан Дероње Лалић Бачка Паланка Ченеј Бачко Градиште Госпођинци Каћ Мокрин Арадац Конак Маргита Алибунар Вршац Сакуле Сефкерин Омољица Делиблато Кајтасово Врачев Гај [2]
  7. Ту̑ се ло̀жи кро̀з та̄ вра́та. Сивац [2]# Иде̏ мо̏мак сас њего̏вом родби̏ном ко[д] дево̑јке на вра́та, на игра̑нку. [10] [11] Јасеново Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Вршац [2]
  8. Кад до̑ђе у̏вече, ту се оба̏ви вече̏ра. Пре̑ је би́ло вра́та, до́ђите на вра́та. Избиште [2]
  9. Уочи венчања […] девојка позива своје другарице и другове „на врата”. У току вечери они ките „деверски пешкир”. [12] [2]
  10. Опроштајну вечеру, тј. девојачко вече код невесте називају „врата”, „на врата”. [2]
  11. Скупљање код невесте уочи дана венчања је „очи врата”, „на очи врата”. [13] [2]# У До лову, Иланџи и Новом Козјаку са ста јање уочи свадбе и код ђувегије и мла de називају „на врата”. [13] [2]# У обичају је да док се погађају „пошто врата”, пред девера изводе лажну младу. [14] Бешка Ђала Радојево Нови Бечеј Тараш Перлез Иланџа Дупљаја Избиште [2]
  12. На вратима стоји младин брат и невестина другарица и не дозвољавају приступ невести док свекар или девер не дају откуп за невесту, тј. „не плате врата”. [2]


Синоними:

  1. вратоца [2]
  2. велик [1] Каћ [2]# капиџик [1] Моровић Сот Кукујевци Мартинци Хртковци Кула Руменка Сента Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Итебеј Маргита Вршац Црепаја Врачев Гај [2]
  3. мандра [1] Мокрин Меленци Арадац Ботош Конак Добрица [2]
  4. пећар [2]
  5. баџа [2]


Изрази:

  1. ми о ву̑ку, а ву̑к на вра́та ("каже се за онога који наиђе у часу када се о њему говори"). Вршац [2]
  2. пољу́бити ˜ [2]
  3. Свети Мрата, снег изаврата Јасеново [2]
  4. показати коме ˜ ("истерати, отерати кога"). Сомбор Вршац [2]
  5. наићи на закључана врата’ Сомбор [2]
  6. оби́јати ту́ђа ˜ ("тражити помоћ од других"). Вршац [2]
  7. затвори̏ти не̏коме ˜ ("одбити некога"). Вршац [2]
  8. лепа реч и гвоздена ˜ отвара ("лепом речју све се постиже"). [2]
  9. незваном госту место иза ˜ ("ко није позван не треба да очекује част"). Јасеново [2]
  10. слушати ко дупе на ˜ ("бити непослушан, неваљао"). Црвена Црква [2]
  11. загла́вити ˜ ("побећи"). Сомбор Вршац [2]
  12. гледати збуњено, тупо' Суботица Сомбор Равно Село Футог Ковиљ Мокрин Јасеново Вршац Иванда Ловра [2]
  13. Блејати/бленути/буљити/гледати ко теле у шарена ˜ [2]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 2,25 2,26 2,27 2,28 2,29 2,30 2,31 2,32 2,33 2,34 2,35 2,36 2,37 2,38 2,39 2,40 2,41 2,42 2,43 2,44 2,45 2,46 2,47 2,48 2,49 2,50 2,51 2,52 2,53 2,54 2,55 2,56 2,57 2,58 2,59 2,60 2,61 2,62 2,63 2,64 2,65 2,66 2,67 2,68 2,69 2,70 2,71 2,72 2,73 2,74 2,75 2,76 2,77 2,78 2,79 2,80 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. ↑ 3,0 3,1 Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 79.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47, 132, 186, 268, 321, 327.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 136, 215, 285.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 101.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 69.
  10. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 143.
  11. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 30, 51.
  12. ↑ Мирјана Малуцков, Збирка пешкира у Војвођанском музеју. — Рад, 31, 1988—1989, 205—286, стр. 221.
  13. ↑ 13,0 13,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 140.
  14. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 145.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=вра́та&oldid=665038”