гру̑ди
гру̑ди
Именица
уредигру̑ди, ж
Категорије: пл. т.мед. прен.об.кол.
Облици:
Значења:
- Доњи део ребара у говечета. [2] Буковац[1]
- Вез на предњем делу мушке или женске кошуље. Вршац[1]
- Деформисани грудни кош услед рахитиса, pectus carinatum. Вршац[1]
- Дојке у жене. [1]
- Чврсти омотач на грудном кошу пчеле. [3] Јарак Жедник Сомбор Бођани Каћ Томашевац[1]
Примери:
- Кад и̏ма температу́ру де́те, на̀квасӣ се на јѐдну кр̏пу [ракија] па се ме̏те дѐтету на гру̑ди. [4] Врдник [1]
- Ја̑ ве̏лико не ву́чем у̏ груди. [5] [6] [7] Житиште Ковиљ Српски Крстур Итебеј Меленци Јаша Томић Шурјан Фаркаждин Вршац Избиште Деска Ченеј [1]
- Р̏ђав сам саз гру́дима. [8] Нови Кнежевац [1]# Стегла ме је на груди и све ми опростила. [7] Опово Вршац Ченеј [1]
- А ја̑ сам уста̑ла и ѝспрсила гру̑ди. [9] Павлиш [1]
Изрази:
- [1]
- А. гру̑де. — Ми̏лује за̏ грӯде. — Ра̏скопчала је гру̑де ("Ми̏лује за̏ грӯд"). Чента Српски Крстур Падеј Кикинда Нови Бечеј Избиште Јасеново [1]
- Бан [1]
- ЗбДТ 188] [1]
- те́рет му спа̏да сас гру́ди ("невоља пролази"). Вршац [1]
- те́рет му па̏да на ˜ ("обузима га туга"). Вршац [1]
- на ("у (нечијем) загрљају"). Вршац [1]
- из дуби́не ˜ ("из свег срца"). Вршац [1]
- Бусати се у ˜ ("разметати се својим заслугама"). Вршац [1]
- приви̏ти на ˜ ("загрлити, пријатељски прихватити"). Вршац [1]
- Па̏сти не̏коме на ˜ ("пасти у загрљај"). Вршац [1]
- ср̏це му се чу́па из гру́ди ("жалост га обузима"). Вршац [1]
- ср̏це да иско̏чи из гру́ди ("бити веома узбуђен"). Вршац [1]
- сас груди у груди ("отворено, храбро"). Вршац [1]
- го́лим гру́дима ("ненаоружан"). Вршац [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 295.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 113, 115.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 79, 281.
- ↑ 7,0 7,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 349.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 182.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.