изалазити
изалазити
Глагол
уредиГлагол
уредиКатегорије: прен.
Облици:
Значења:
- Напуштати, остављати неко затворено или ограђено место, простор, одлазити, удаљавати се. [2] [3] Суботица Нови Кнежевац Итебеј Фаркаждин Сефкерин[1]
- Напустити, оставити неко затворено или ограђено место, простор, отићи, удаљити се. [1]
- Привести крају, завршити нешто (школу и сл.). [1]
- Проћи, навршити се (о времену). [1]
Примери:
- А ле́пи да̏нови — пче̏ле ра̑де, изла̏зе. Избиште [1]
- Ми̏ изила̏зимо из а̀влије и иде́мо на̏поље. Вршац [1]
- Чѝстије ко̀д на̄с у Кѝкӣнду: бар ѝза̄ђеш на фри̏шак лу̏фт, та̏мо — ѝ[з] собе у̀ кӯјну. [4] [5] [6] [7] [8] Кикинда Моровић Беркасово Вишњићево Мартинци Нештин Чалма Платичево Врдник Лединци Павловци Буђановци Краљевци Мали Радинци Чортановци Сремски Михаљевци Инђија Шимановци Деч Добановци Бољевци Јаково Пачир Сомбор Сивац Турија Бачко Градиште Равно Село Госпођинци Ченеј Српски Крстур Нови Кнежевац Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Житиште Елемир Арадац Фаркаждин Чента [1]
- А о́на иза̑ђе на вра́та у дво̏риште. [9] Павлиш Житиште Јаша Томић Зрењанин Добрица Крушчица Ченеј [1]
- О̏нда же̏не, љу̑ди иза̑ђу, сви̏ гле̏дају ка̏ко ми̑ и̏гра̄мо, и ка̏ко пе̏ва̄мо. Бачинци [1]
- Чи̏м иза̏ђеш и[з] шко̏ле, о̏ма пра̏виш пр́љак. Јасеново [1]
- О́на, чи̏м мртва̑ц иза̑ђе из а́влије, о́на у̏зме те̑ ча̏ше, кри́гле, ми ка̑жемо кри́гле, то су ве̏лике ча̏ше, бока́ли. Избиште [1]
- Кад сам иза̀шо из о̏сно̄вне шко̏ле, о̏ндак сам по̏чо ра́дити као у̀ на̄дницу, као де́те, и по̏сле сам слу́жио код га̑зда. [1]
- Кад сам иза̀шла и[з] шко̏ле, го̏дину дана сам ѝшла у̏ поље да ра̑дим. [10] Зрењанин [1]
- Кад ѝза̄ђе два́десет и јѐдан да̑н — ако је дѐво̄јка издолѐка: ѝз Мелена̄ца јел из Кѝкӣнде — онда ѝду сва̏тови на ко̀нак. [11] Ново Милошево [1]
Изрази:
- иза́ћи коме из во̏ље ("изгубити нечију наклоност, не допадати се више"). Вршац [1]
- изаћи на крај ("сложити се, споразумети се"). Ново Милошево [1]
- изашло дело на ви̏дело ("открити се, обелоданити се"). Јасеново [1]
- излазити на крај ("слагати се, споразумевати се"). Ново Милошево [1]
- Иза́ћи на ви̏дело ("открити се, обелоданити се"). Сомбор Вршац [1]
- једваизлазити на крај ("тешко, оскудно живети"). Ново Милошево [1]
- Ба̀тина је из ра̏јаиза̀шла ("физичко кажњавање је неопходно"; "К"). Футог Ковиљ [1]
- изаћи на гушу ("осећати тешкоћу"; "О̏ће ду́ша да ми ѝза̄ђе на гу̏шу"). Шимановци [1]
- о̏ће ду́ша да миѝза̄ђе на гу̏шу ("тешко је"). Шимановци [1]
- иза́ћи ко̀ме на вр̑ гла́ве ("досадити коме"). Вршац [1]
- иза́ћи из опа̑нка ("бити сељачког порекла"). Вршац [1]
- изаћи на очи некоме ("имати смелости појавити се пред неким, суочити се с неким"; "Не сме на очи да му изађе"). [1]
- иза́ћи на лу̏фт ("изаћи на свеж ваздух, у природу"). Вршац [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 246.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 215.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 136.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 353.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 116, 186, 195.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 103, 129.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 213, 215.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 56, 61.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150, 158.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.