избе́чити

Глагол

уреди

избе́чити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. -е̑чим, избечити [1]
  2. избечити [1]

Значења:

  1. Погледати широко отворених очију. [1]
  2. Нагло омршавити, ослабити. [1]

Примери:

  1. Мо̑рам да избе̑чим до̀бро о̏чи да би ви̏дла си̏тна сло̏ва. [2] Ченеј [1]# Избе́чио се на мѐне ко да је ви̏до мртва́ца. Јаша Томић [1]
  2. На ко̀га̄ си се та̀ко избе́чио?. Деска Ђурђево Каћ Нови Сад Мокрин Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Орловат Иванда [1]# Сва̏ дѐца по̏чнеду да пла̏чеду кад се Мѝлан избе̑чи. [2] Ченеј [1]# Три̑ ме̏сеца у шпита́љу. И здра̏в би се разбо̀ло, а ка̏ко се нѐ би избе́чио. Јаша Томић Мокрин Шурјан Бока Неузина Иванда [1]# Је бо̏лесна, ви̏диш ка̏ко се избе́чила. [2] Ченеј [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

уреди