Викиречник

исцела

исцела

исцела (српски, lat. iscela)

уреди

Прилог

уреди

Прилог

уреди

исцела, прил.

Облици:

  1. и̏сце̄ла [1]

Значења:

  1. Из једног комада. [1]

Примери:

  1. Припрѐгача, мо̀ја је и̏сце̄ла. [2] [3] Ђала Фаркаждин [1]
  2. И̏сце̄лог а̀љина. [3] Башаид [1]


Синоними:

  1. изједно [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  3. ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=исцела&oldid=201682”