кадионица

Именица

уреди

кадионица, ж

Значења:

  1. Посуда (обично обешена на ланчићу) у којој се пали тамјан односно којом се кади (приликом верских обреда). Равно Село[1]

Примери:

  1. За Бо̏жић дома̀ћица у̏зме кадијо́ницу и ока̑ди па о̏ндак ре̏жемо ко̀лач. [2] Ченеј Иванда [1]
  2. Кадијо́ница ви̏си о три̑ ла̀нчића а у њу̑ се ме̏те та̀мјана и жѐравице да по́па ка̑ди. [1]
  3. Кадијо̑ницу да спре̏миш, са̏[д] ће по́па до́ћи да ка̑ди. Бока [1]
  4. Упа̑ли се та̀мјен, жѐравице и кадјо́ница — и ка̑ди се. Томашевац [1]
  5. Кађио̀ницу ћеду до̀не̄ти по́па и црквѐња̄к, јербо ми̑ по ку̏ћама не̑мамо то̑. Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. кадевница [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

уреди