кољиво

Облици:

  1. ко̏љӣво, ко̏љиво [1]

Значења:

  1. Кувана пшеница, помешана са шећером и орасима, коју свештеник благосиља и прелива вином, а гости једу (обично на славама и даћама). [1]
  2. Кољиво које се кува за шестонедељни помен. [1]

Примери:

  1. Тако је у већини села кувана пшеница, „кољиво”, на Теодоров петак или суботу, а такође су и у цркви дељени кољиво и погаче ( — Јм Л НКа Чр; БП; НК) [РСБ; ЗПР; ПЧ-Ц 26]. [2] [1]
  2. Кувана пшеница „кољиво” припрема се и на дан крсне славе, али у Бачкој и Срему само за свеца мученика, док је то у јужном Банату општији обичај, те се кољиво као и колач носе и на освећење у цркву. [3] [1]
  3. Ја̑ сад кад пра̏вим ко̏љӣво [мељем ситно] да не о̀сети се да је жи̏то. [4] Суботица Свилош Сусек Пачир Турија Бегеч Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Сад Падеј Меленци Итебеј Ново Милошево Фаркаждин Деска [1]
  4. Ја̑ у ко̏љӣво ста̏вим јо̏ш и гро̀жђӣца да бу̏де уку̀сније. Лаћарак [1]
  5. Пра̏вило се ко̏љиво за сла̏ву. Стари Сланкамен [1]
  6. Поча̀сту са ко̏љивом. [5] [6] [7] Српска Црња Бачинци Буђановци Равно Село Нови Сад Итебеј Ново Милошево Шурјан Орловат Ловра [1]
  7. Ал о̏ндак је то̑ би̏о за́кон, та̏ пи̏та, да̑ или ко̏љиво. Нови Сад [1]
  8. Код банатских Хера за шестонедељни помен праве „велико кољиво”. [8] [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 96.
  3. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 188.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 116.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 117.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 335, 347.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  8. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 190.

Напомене

уреди