мина

Именица

уреди

мина, ж

Облици:

  1. ми̏на, ми̑на [1]

Примери:

  1. За рибара је било казна остве и мине бацати. [2] Моровић [1]
  2. Наѝшли су на ми̑ну и разне̏ла ми̑на. Велики Гај [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

уреди