мо́гућ

Облици:

  1. -у̏ће, могућ, -у̏ћа [1]

Значења:

  1. Који може бити, који може да постоји. [1]

Примери:

  1. О̏ндак и[х] во̏ди у шта̏ле, о̏ндак и[х] во̏ди та̏мо ди је сала̑ш од ова́ца, па ко̏чине код сви́ња покази̑во, све̏ могу̏ће. Јасеново [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди