на̀паковати

на̀паковати (српски, lat. nàpakovati)

уреди

Глагол

уреди

на̀паковати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. напаковати, -ујем [1]

Значења:

  1. Наместити некоме неучињену кривицу, потурити, подметнути. [1]
  2. Спремити своје ствари и сместити у нешто, спаковати се. [1]

Примери:

  1. Ни́сам ја̑ то̑ ура́дио, то̑ ми на̀паковали о̀ви што сам ра́дио ш њи̏ма, ал ни́сам мо̏го да до̀ка̄жем, па сам о̏длежо о̏сам месе́ци. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  2. И ми̑ на̀пакује̄мо се и о̏де̄мо ми̑ у партиза́не. Лаћарак [1]
  3. Ви̑ се на̀паковали ко да ћете у Амѐрику, а о̀ва̄мо ћете сѐдити три̑-чѐтр да̑на. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди