оглавник
оглавник
Именица
уредиоглавник, м
Примери:
- Огла̀внӣк — на гла́ви што на ко̀њу; ту̏ и̏ма та̀ко не̏ка пѐтљица. Обзир [1]
- Каја́си, огла̀внӣк — на чѐга га те̏раш и у̀праљаш. [2] Ђала Пачир Сомбор Мол Сивац Лалић Дероње Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Ловра Деска [1]
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).