одбегавати

одбегавати (српски, lat. odbegavati)

уреди

Глагол

уреди

одбегавати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]
  2. -егнем [1]

Значења:

  1. Удавати се или женити мимо воље родитеља (бежећи код будућег супружника). [1]
  2. Побећи (момку) ради удаје, удати се мимо воље родитеља, средине и сл. [1]
  3. На пу сти ти брачног дру га или по ро дичну за јед ni цу, по бећи (од мужа, по ро ди це). [1]
  4. Побећи, удаљити се, склонити се (од нечега). [1]

Примери:

  1. Без сагласности и без знања родитеља кћи „одбегава” или „ускаче” за вољеног момка. [2] [1]
  2. Сам одбега́вала сва̏ђу кад сам мо̀гла, ја̑ нѐ волем да се сва̏ђам, воли̑јем ми̑р, ал кад је о̑н би̏о та̀ки чо̀век. Неузина [1]
  3. Бива чешћи случај да „ускочи” или „одбегне” девојка за момка... како би се избегли трошкови око предсвадбених обичаја ( — Л; Сл То Оц БП) [СЛЕИ]. [2] [1]
  4. Љу̏бица о̀дбегла. Нови Сад [1]
  5. О̀бавим пр̏стен и све̏, и кад је с пр̑ви пу̑т наве́стила, о̀на о̀дбегла за дру̏гог. Бешка [1]
  6. О̀дбегла дѐво̄јка. Шимановци [1]
  7. Одбегла је за свог момка, венчаће се касније. [3] Бегеч Мол Турија Каћ Нови Сад Ново Милошево Итебеј [1]
  8. И не̏ко је шу̏шно да ће Е̏вица да о̀дбегне [од сватова]. Нови Сад [1]
  9. Ја̑ не́ћу ни о̀дбећи од мо̑га по̀сла. [4] Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. одбећи [1]


Изрази:

  1. Бо̏ље је сачу́вати решѐто бу́ва нег дѐво̄јку ко̀ја о̏ће дао̀дбегне ("узалудно је одговарати девојку од намере да се уда"). Нови Сад [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 139.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 353.

Напомене

уреди