поклањати

Глагол

уреди

поклањати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]
  2. покла̏њати [1]
  3. по̀клоним [1]

Значења:

  1. Давати као поклон, дар. [1]
  2. Погнути главу или горњи део тела као знак поздрава, поштовања. [1]

Примери:

  1. О̏ндак сва̏ки џара̑ч прекази̑ва, ка̑же: „Ово̑ покла̏њам мо́мку и мла̑ди, аљи̏ну и кошу̏љу. [2] Јасеново Борча [1]
  2. У̀ цркву иде́мо, по̀клонӣмо. [3] [4] [5] Силбаш Српски Крстур Ново Милошево Меленци Житиште Међа [1]
  3. Два̏ пешки́ра сам поклони̏ла. Банатска Паланка Крушчица [1]
  4. И̏ма да се покло̏ниш [код владике], да одреци̏тујеш деклема́цију. Павлиш [1]


Изведене речи:

  1. поклонити [1]


Синоними:

  1. поклонути [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125, 143.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 234.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 111, 150.

Напомене

уреди