Викиречник

поку́њити

поку́њити

поку́њити (српски, lat. pokúnjiti)

уреди

Глагол

уреди

поку́њити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -у̑њим, покуњити [1]
  2. по̀кӯњим се, покуњити [1]

Значења:

  1. Оборити, спустити главу због срама, неуспеха и сл. [1]
  2. Постати снужден, тужан, сневеселити се. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Покуњио нос и отишо. Јасеново [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. по̀кӯњен [1]


Синоними:

  1. пошњурити [1]
  2. скукуњерити, скуњити [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=поку́њити&oldid=237347”