прико

прико

прико (српски, lat. priko)

Предлог

прико, пред.

Облици:

1. који, показује
2. при̏ко

Значења:

1. Положај или кретање с једне стране чега на другу, супротну страну.
2. Положај, стање, или кретање поврх чега, предмет, место, поврх кога је управљена радња, кретање.
3. Лице или средство помоћу или посредством кога се врши радња.
4. Количину изнад неког броја, више од.

Примери:

1. О̏нда га̏зиш прико̀ те мла̏ке па ѝде̄ш на̀ њиву. Дероње
2. Би́ло је ба̏ш код мѐне прико̀ ба̄шче, ро̀дитељи су ѝмали њу̑ једѝницу, и до̀ краја живо̀та је ни́су ви̏ше те̏ли да ви̏диду. Кула
3. Од о̏пштине ка[д] до̑ђеш до спаѝлука (ту̑ је спаѝлук би̏јо; вѐлики мага̀зӣн, прико пу́та ка̀штӣљ — ку̏ћа спа̀ӣнска; ту̑ су дѐца си̏роча̄ди, ко̀и не̑му о̀ца — до̏м се са̏д то̑ зо̀ве), смо̀таш на ле̑ву стра̑ну. Ново Милошево Мартонош Бечеј Госпођинци Мокрин Кумане Батања Деска
4. Ра̀шӣрим по̀њаву, ме̏тем прико коли́ца, ме̏тем да̏ске и ту̑ на̀мла̄тим [семе]. Дероње Башаид
5. То̀рбицу њѐму прико ра̏мена. Обреж
6. Увѐду ко̀ња у̀нӯтра у̀ собу, ме̏ту прико ко̀ња оба̀лије: то̑ је пла́тно свилѐно у бо̀ји (пла́во, ро́зли — ка̏ко ко̑ о̏ће, во̏ле) и при̏ко то̑г пла́тна ти̏л. Кумане
7. И чу̏ла На́да прико телефо́на, од ста̀рије ће́рке, да је Бо́ба из Ђа́ле о̀чо у̏пра̄во у Бо̀град. Ђала
8. И̏зјутра до̑ђемо у брига́ду и ту̑ се ску̏пӣмо: не̏кад и̏ма на̑с до два́десет, не̏кад и при̏ко два́десет. Мокрин

Изрази:

1. тражити ˜ леба погаче ("бити нескроман"). Сенпетер
2. Жедног ˜ воде привести ("преварити некога"). Ковиљ