разбу́цати

разбу́цати (српски, lat. razbúcati)

уреди

Глагол

уреди

разбу́цати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. разбуцати, ра̀збӯцам [1]

Значења:

  1. Поцепати, покидати, искидати, упропастити. [1]

Примери:

  1. Разбуцала су деца све играчке што су добили за Николин рођендан. Бегеч Суботица Каћ [1]


Изрази:

  1. Ћу теразбуцамко свиња торбу Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди