раскола́чити

раскола́чити (српски, lat. raskoláčiti)

уреди

Глагол

уреди

раскола́чити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. расколачити, -о̀ла̄чим [1]

Примери:

  1. Гледа оног коња па је расколачио очи и не гледа никога око себе. Бегеч [1]


Синоними:

  1. избуљити [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди