ре̑п

Именица

уреди

ре̑п, м

Категорије: риб.


Облици:

  1. реп [1]

Значења:

  1. Израштај (обично дужи) на задњем делу тела кичмењака као продужетак кичме. [1]
  2. Надземни зељасти део репе. [1]
  3. Доњи троугласти завршетак на грудњаку. [1]
  4. Усек на крми у који се поставља мотор. [1]
  5. Задњи издужени део мреже. [1]
  6. Крај кошуље који вири кроз разрез на туру (код деце). Ново Милошево[1]
  7. Phleum pratense. [2] Бођани[1]
  8. Исто. [1]
  9. Alopecurus pratensis. [2] Нештин Пивнице Силбаш Бођани Товаришево Бачка Паланка[1]
  10. Врста коровске биљке Verbascum densiflorum. [2] Бач[1]
  11. Као део ботаничких термина. [1]
  12. Equisetum arvense. [1]
  13. Посебан начин везивања косе, реп подигнут изнад потиљка. [1]
  14. Врста тестере у столарском занату. [1]

Примери:

  1. Па пешки́ри, ва̀ко, ко̀њима за о́де и за ре̑п пешки́ре ве́зали. Бачинци [1]
  2. Она дојна пераја му служе за пловидбу... нарочито реп. [3] Стари Сланкамен [1]
  3. И̏згребала га ма̏чка што јој ста̏о на̏ реп, а о̑н се још чу̏ди ко да њу̑ то̑ не бо̀ле. [4] [5] [3] Шурјан Моровић Босут Сремска Митровица Кленак Буковац Србобран Ђурђево Бачка Паланка Футог Гардиновци Падеј Јаша Томић Бока Неузина Перлез Чента [1]
  4. Пе́то дѝвији и̏ма ве̏лик ре̑п, ка̏о свѝлен сто̀ји; гла́ва ма̑ла, ко̑ у̏ [о]ве живѝне. [6] Ново Милошево [1]
  5. Код Срба у Војводини [...] зечији реп и шапа употребљавали су се и као амајлија коју су носила деца. [5] [1]
  6. Ср̑п — то је и̏сто од гво̀зденог мета́ла, и̏ма ру̀чица др̀вена, у̏змеш ре̑п од ре̏пе и се́чемо гла̑ве. Томашевац [1]
  7. Грудња́ци се пра̏вили с ре̑пом и̏сто од ко̏же, то̑ све̏ у̏једно, та̀ко то̑ би́ла мо́да, а и ва̏ла да би̏де топли̑ји, ду̏жи. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  8. Ла́стин ре̑п је о̀но ди̏ у̀лази пе̑нта, то̑ је та̀ко про̀сечено, про́сек та̑ј. [7] Ковиљ [1]
  9. Треба и штап да је три до четри метра дугачак тај на репу. репњак, а ово је од крила. Кеца има реп, а кусака, она је пличе [СхЛР]. Кленак [1]
  10. Ма́чков ре̑п, то̑ је на лѝвади. И̏сто ко̏ ма́чков ре̑п, тра́ва, ка̏о што је о̀ва̄, ал о̀на̄ј пра̑ви ма́чков ре̑п сасви̏м је ду̏гачак толѝко̄. Ишчу̀паћу и̏[з] се̄на па ћу вам по̀слати та̑ј јѐда̄н ма́чков ре̑п. [2] Дероње Товаришево Бачка Паланка [1]
  11. Па лѝшчији ре̑п е̏то та̀к[о] ра́сте. Ѝма са стра́не ко̏ гра̑не и то̑ та̀ко пу̏но то̏г зелѐнила, па та̀ко ко̏ ре̑п се о̀беси, па то̑ зове́мо лѝшчији ре̑п. [2] Товаришево [1]
  12. За шко̏лу на̀местимо ко̏њски ре̑п с ма̀шницом да би̏де ле́па, у̏редна. [8] Неузина Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  13. Фушфанц тестера (лисичији реп). Служи за прецизно обликовање делова. Прави се са финим и грубим зубима — зависно од примене. [9] [1]


Изрази:

  1. ("бити негде на крају, скрајнут"). [1]
  2. брез гла́ве и брезре̑па ("без реда, збркано"). Вршац [1]
  3. стати коме на ˜ [1]
  4. вуче му се ˜ по земљи ("бити компромитован, бити на лошем гласу"). [1]
  5. везати некоме ˜ до дупета ("спутати некога у нечему"; "Везо му реп до дупета"). Јасеново [1]
  6. везати мачку за/о ˜ ("одбацити као бесмислено, безвредно"; "Вежи ти то мачку за реп"). Јасеново Ковиљ [1]
  7. сви̏ сѐдиду, сто̑ пу̏н, ја̑ на ре́пу и ни̏ко ме ни не гле́ди ("Ш Бк Н"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  8. не мо̏жеш да га ува̏тиш ни за ˜ ни за гла̑ву ("не можеш дознати шта стварно мисли, шта хоће"). Вршац [1]
  9. вр́тити сре̑пом ("заводити, мамити мушкарца (о жени)"; "О́на је још кри̏вља, само вр́ти с ре̑пом"). Вршац [1]
  10. ву́ћи ˜ за со̏бом ("имати неки грех, кривицу"). Вршац [1]
  11. и шта̏ су ме и зва́ли [1]
  12. Леп ко мачкин ˜ Јасеново [1]
  13. повући мачка за ˜ ("лоше проћи, рђаво се провести, страдати, бити на штети, губитку"; "Паз да не повучеш мачка за реп!"). Јасеново [1]
  14. моћи волу ˜ ишчупати ("бити веома снажан, јак"; "Може волу реп да ишчупа"). [1]
  15. Без главе ирепа ("без реда, збркано"). Сомбор [1]
  16. ухватити, шчепати кога’ [1]
  17. сто̏ко брезре̑па ("блажи укор млађој особи"). Вршац [1]
  18. подвући ˜ мед ноге ("повући се, покуњити се, узмаћи"). Јасеново [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  3. 3,0 3,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 108.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  9. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 325.

Напомене

уреди