саби́јати

саби́јати

саби́јати (српски, lat. sabíjati)

Глагол

саби́јати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

1. са̏бијем, сабијати, сŕбďјам

Значења:

1. Сместити се у тесан простор, стиснути се.
2. Стерати, стиснути на малом простору, силом утерати у нешто мало.
3. Стиснути се, скупити се тесно један уз другога.
4. Тало˙еăи се накупити се, нагомилати се у великој колиĺини.

Примери:

1. Кад с[у] се нęкад наби́јале сňвине, саби́јале, тŕко смо мţ тń зва́ли, о̏нд[а] и̏маш рűнта̄мер јčдан кňји је три́десет мěлимета̄ра по̏преĺни дęо њčгов а и̏сто ňдоле се мęте штčкла у нćковањ и о̏нда ňвај ňдгоре ůдара и јć рůндďрам тń, нŕправим окру́гло. Ковиљ
2. Тű сам се сŕбила па ˙и́вим. Сремска Каменица Ново Милошево
3. Са̏д ми се сŕбило ту̑, па и др̏кăе̄м и ша̏нта̄м и свę што не вŕља. Бачинци

Синоними:

1. набијати

Изрази:

1. Гром тесабио ("клетва").
2. саби̏ти не̏ком ро̏гове ("дотући, уништити некога"). Вршац