синоћ

Српски

синоћ (српски, lat. sinoć)

Прилог

Прилог

синоћ, прил.

Облици:

  1. си̏ноћ, си̏но̄ћ [1]

Значења:

  1. Претходне вечери. [1]

Примери:

  1. Ви̏дилӣ сте га си̏но̄ћ ту̑ . [2] [3] [1]
  2. Не̏ знам шта̏ [ј]е си̏ноћ би́ло. Житиште [1]
  3. Сам ја̏ оти̏шла си̏ноћ ме̑со оно̑ да у̏змем. Избиште [1]
  4. Си̏ноћ сам ја̑ у по̏ла два́најст лѐгла сам. [4] [5] Велики Гај Ново Милошево Црепаја [1]


Синоними:

  1. синоћке [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 232.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 268.

Напомене