шо́ља
шо́ља
Именица
уредишо́ља, ж
Категорије: об.
Облици:
Значења:
- Мања, обично округла порцеланска посуда са дршком из које се пије млеко, чај, кафа и др. напици. [1]
- Порцеланска посуда у којој се служи рен, сос од рена. Бачинци Сусек Свилош[1]
- Количина течности или сипке материје која стаје у ту посуду. [1]
- Порцулански изолатор на електричном стубу. Нови Кнежевац[1]
Примери:
- Ка̀дгод је то̑ би́ло: ѝде у̏ сватове, за вре́ме ста̑ро, па ку̑пи две̑ шо́ље и два̑-три̑ тањи́ра и ѝде у̏ сватове. [2] [3] [4] Бегеч Јамена Вашица Сремска Рача Сот Мартинци Сусек Свилош Сремска Митровица Шуљам Вогањ Хртковци Врдник Шатринци Прхово Чортановци Голубинци Угриновци Стари Сланкамен Сурдук Суботица Сента Пачир Сомбор Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Лалић Турија Дероње Госпођинци Каћ Руменка Бачка Паланка Гардиновци Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Велико Средиште Алибунар Врачев Гај Делиблато Омољица Ковин Ловра [1]
- Тре̏б до̀не̄ти не̏ки по̏клон — ма̀кар не̏ку шо́љу ил не̏што. Лаћарак [1]
- Сви̏ смо до̏били по шо́љу ча̀ја. Башаид Сусек Свилош [1]
- То̑ и̏ма го̏ре, шо́ље се зо̀ву. То̑ је цре̑п та̀ки и то̑ се зо̀ве шо́ља, и то̑ се замалтѐрише та̀ко. [4] Башаид Мол Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Меленци [1]
- То̏ ми̏ ка̑жемо шо́ље. Ђала [1]
- Кад ве̏тар ду̑ва, да та̑ј пошѝва̄ч, та̀ко̄ су о̀ни ка́зали те шо́ље, не̏ би и̏тно ве̏тар да прѐврне то̑. [1]
- Шољама се покрива врх куће, заливају се цементним малтером. Ново Милошево [1]
- Пче̏ле на са̑ћу на̀праве и̏зре̄бар шо́ље као од жи̑ра, ту̑ ма̏тица по̀ложи ја́је. [5] Деспотово [1]
- Ако [ј]е о́на [матица] оште̏ћена, пче̏ле са́ме пра̏ве ту̏ шо́љу и ја́јце поста̏ве уну́тра. [5] Избиште Карловчић Јаково Дероње Ђала [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).