حَمِدَ
Глаголски вид | |||
---|---|---|---|
свршени | несвршени | ||
حَمِدَ | يَحْمَدُ |
Изговор:
Значења:
- похвалити
Примери:
- .بَرُزَ فِي مَجَالِ السِّيَاسَةِ فحُمِدَ
- Истакао се је у политици те је био похваљен.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
похвалити | يَحْمَدُ | حَمِدَ | 1. |
много (стално) се захваљивати (Богу) | يُحَمِّدُ | حَمَّدَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
учинити похвално дело; бити похваљен; заслуживати похвалу | يُحْمِدُ | أَحْمَدُ | 4. |
правити се да хвали (захвалним) | يَتَحَمَّدُ | تَحَمَّدَ | 5. |
хвалити један другог | يَتَحَامَدُ | تَحَامَدَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
тражити (позивати) да буде захвалан (да га хвали) | يَسْتَحْدِمُ | إِسْتَحْدَمَ | 10. |
Синоними:
Супротне речи:
- ثَلَبَ - прекорити, изгрдити, испсовати; оговарати, клеветати
- شَتَمَ - изгрдити, изружити, прекорити, увредити
- إِحْتَقَرَ - презирати; потцењивати, понижавати
Изреке и пословице:
- .وَلَكِنْ فِي النِّهَايَةِ سَتَحْمِدُ اللّامُبَالاَةُ نَفْسَهَا كَسِلَاحٍ مُدَمِّرٍ
- Међутим, равнодушност ће на крају похвалити себе као разарајуће оружје.
- Лионел Шрајвер
Асоцијације:
Изведене речи:
- حًمِدَ عَلَى - захвалити се за; дати накнаду, узвратити за
- حَمِدَ عَلَى - (раз)љутити се на
- أَحْمَدُ - (нај)похваљенији
- حَامِدٌ - који хвали, захвалан
- حَمَادِ لَهُ - хвала му!
- حَمَّادٌ - коли много, стално хвали
- حَمَدٌ - хваљен
- حَمْدٌ - хвала; захвалност; накнада
- حَمُودٌ - хваљен, похвалан, слављен
- حَمِيدٌ - похвалан, хваљен, чувен, доброћудан, безопасан/болест/
- مُحَمَّدٌ - много хваљен, достојан сваке хвале
- مُحْمَدَةٌ - похвално дело
- مَحْمُودٌ - хваљен, похвалан, хвалевредан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола حَمِدَ (ḥamida) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
حَامِدٌ (ḥāmidun) (ḥāmidun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَحْمُودٌ (maḥmūdun) (maḥmūdun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حَمِدْتُ (ḥamidtu) (ḥamidtu) |
حَمِدْتَ (ḥamidta) (ḥamidta) |
حَمِدَ (ḥamida) |
حَمِدْتُمَا (ḥamidtumā) (ḥamidtumā) |
حَمِدَا (ḥamidā) (ḥamidā) |
حَمِدْنَا (ḥamidnā) (ḥamidnā) |
حَمِدْتُمْ (ḥamidtum) (ḥamidtum) |
حَمِدُوا (ḥamidū) (ḥamidū) | |||
f | حَمِدْتِ (ḥamidti) (ḥamidti) |
حَمِدَتْ (ḥamidat) (ḥamidat) |
حَمِدَتَا (ḥamidatā) (ḥamidatā) |
حَمِدْتُنَّ (ḥamidtunna) (ḥamidtunna) |
حَمِدْنَ (ḥamidna) (ḥamidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَحْمَدُ (ʾaḥmadu) (ʾaḥmadu) |
تَحْمَدُ (taḥmadu) (taḥmadu) |
يَحْمَدُ (yaḥmadu) (yaḥmadu) |
تَحْمَدَانِ (taḥmadāni) (taḥmadāni) |
يَحْمَدَانِ (yaḥmadāni) (yaḥmadāni) |
نَحْمَدُ (naḥmadu) (naḥmadu) |
تَحْمَدُونَ (taḥmadūna) (taḥmadūna) |
يَحْمَدُونَ (yaḥmadūna) (yaḥmadūna) | |||
f | تَحْمَدِينَ (taḥmadīna) (taḥmadīna) |
تَحْمَدُ (taḥmadu) (taḥmadu) |
تَحْمَدَانِ (taḥmadāni) (taḥmadāni) |
تَحْمَدْنَ (taḥmadna) (taḥmadna) |
يَحْمَدْنَ (yaḥmadna) (yaḥmadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَحْمَدَ (ʾaḥmada) (ʾaḥmada) |
تَحْمَدَ (taḥmada) (taḥmada) |
يَحْمَدَ (yaḥmada) (yaḥmada) |
تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā) |
يَحْمَدَا (yaḥmadā) (yaḥmadā) |
نَحْمَدَ (naḥmada) (naḥmada) |
تَحْمَدُوا (taḥmadū) (taḥmadū) |
يَحْمَدُوا (yaḥmadū) (yaḥmadū) | |||
f | تَحْمَدِي (taḥmadī) (taḥmadī) |
تَحْمَدَ (taḥmada) (taḥmada) |
تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā) |
تَحْمَدْنَ (taḥmadna) (taḥmadna) |
يَحْمَدْنَ (yaḥmadna) (yaḥmadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَحْمَدْ (ʾaḥmad) (ʾaḥmad) |
تَحْمَدْ (taḥmad) (taḥmad) |
يَحْمَدْ (yaḥmad) (yaḥmad) |
تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā) |
يَحْمَدَا (yaḥmadā) (yaḥmadā) |
نَحْمَدْ (naḥmad) (naḥmad) |
تَحْمَدُوا (taḥmadū) (taḥmadū) |
يَحْمَدُوا (yaḥmadū) (yaḥmadū) | |||
f | تَحْمَدِي (taḥmadī) (taḥmadī) |
تَحْمَدْ (taḥmad) (taḥmad) |
تَحْمَدَا (taḥmadā) (taḥmadā) |
تَحْمَدْنَ (taḥmadna) (taḥmadna) |
يَحْمَدْنَ (yaḥmadna) (yaḥmadna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِحْمَدْ (iḥmad) (iḥmad) |
اِحْمَدَا (iḥmadā) (iḥmadā) |
اِحْمَدُوا (iḥmadū) (iḥmadū) |
||||||||
f | اِحْمَدِي (iḥmadī) (iḥmadī) |
اِحْمَدْنَ (iḥmadna) (iḥmadna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | حُمِدْتُ (ḥumidtu) (ḥumidtu) |
حُمِدْتَ (ḥumidta) (ḥumidta) |
حُمِدَ (ḥumida) |
حُمِدْتُمَا (ḥumidtumā) (ḥumidtumā) |
حُمِدَا (ḥumidā) (ḥumidā) |
حُمِدْنَا (ḥumidnā) (ḥumidnā) |
حُمِدْتُمْ (ḥumidtum) (ḥumidtum) |
حُمِدُوا (ḥumidū) (ḥumidū) | |||
f | حُمِدْتِ (ḥumidti) (ḥumidti) |
حُمِدَتْ (ḥumidat) (ḥumidat) |
حُمِدَتَا (ḥumidatā) (ḥumidatā) |
حُمِدْتُنَّ (ḥumidtunna) (ḥumidtunna) |
حُمِدْنَ (ḥumidna) (ḥumidna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُحْمَدُ (ʾuḥmadu) (ʾuḥmadu) |
تُحْمَدُ (tuḥmadu) (tuḥmadu) |
يُحْمَدُ (yuḥmadu) (yuḥmadu) |
تُحْمَدَانِ (tuḥmadāni) (tuḥmadāni) |
يُحْمَدَانِ (yuḥmadāni) (yuḥmadāni) |
نُحْمَدُ (nuḥmadu) (nuḥmadu) |
تُحْمَدُونَ (tuḥmadūna) (tuḥmadūna) |
يُحْمَدُونَ (yuḥmadūna) (yuḥmadūna) | |||
f | تُحْمَدِينَ (tuḥmadīna) (tuḥmadīna) |
تُحْمَدُ (tuḥmadu) (tuḥmadu) |
تُحْمَدَانِ (tuḥmadāni) (tuḥmadāni) |
تُحْمَدْنَ (tuḥmadna) (tuḥmadna) |
يُحْمَدْنَ (yuḥmadna) (yuḥmadna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُحْمَدَ (ʾuḥmada) (ʾuḥmada) |
تُحْمَدَ (tuḥmada) (tuḥmada) |
يُحْمَدَ (yuḥmada) (yuḥmada) |
تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā) |
يُحْمَدَا (yuḥmadā) (yuḥmadā) |
نُحْمَدَ (nuḥmada) (nuḥmada) |
تُحْمَدُوا (tuḥmadū) (tuḥmadū) |
يُحْمَدُوا (yuḥmadū) (yuḥmadū) | |||
f | تُحْمَدِي (tuḥmadī) (tuḥmadī) |
تُحْمَدَ (tuḥmada) (tuḥmada) |
تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā) |
تُحْمَدْنَ (tuḥmadna) (tuḥmadna) |
يُحْمَدْنَ (yuḥmadna) (yuḥmadna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُحْمَدْ (ʾuḥmad) (ʾuḥmad) |
تُحْمَدْ (tuḥmad) (tuḥmad) |
يُحْمَدْ (yuḥmad) (yuḥmad) |
تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā) |
يُحْمَدَا (yuḥmadā) (yuḥmadā) |
نُحْمَدْ (nuḥmad) (nuḥmad) |
تُحْمَدُوا (tuḥmadū) (tuḥmadū) |
يُحْمَدُوا (yuḥmadū) (yuḥmadū) | |||
f | تُحْمَدِي (tuḥmadī) (tuḥmadī) |
تُحْمَدْ (tuḥmad) (tuḥmad) |
تُحْمَدَا (tuḥmadā) (tuḥmadā) |
تُحْمَدْنَ (tuḥmadna) (tuḥmadna) |
يُحْمَدْنَ (yuḥmadna) (yuḥmadna) |