خَلَفَ

Корен: خ ل ف*

Кнез Михаило Обреновић је наследио Милана Обреновића.

Изговор:

DIN: ẖalafa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. бити наследник
2. доћи иза
3. заменити
4. следити
5. заузети положај
6. бити глуп
7. бити блесав

Примери:

.خَلَفَ عَنْ خُلُقِ أَبِيهِ

Он није раван свом оцу. (Заостаје за својим оцем.)

Синоними:

• وَرِثَ - наследити
• غَبِيٌّ - глуп
• أَحْمَقُ - глуп
• بَلِيدٌ - глуп
• نَابَ - заменити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити глуп	يَخْلُفُ	خَلَفَ	1.
оставити наследника	يُخَلِّفُ	خَلَّفَ	2.
бити опречан	يُخَالِفُ	خَالَفَ	3.
изневерити	يُخْلِفُ	أَخْلَفَ	4.
бити заостао	يَتَخَلَّفُ	تَخَلَّفَ	5.
бити супротног мишљења	يَتَخَالَفُ	تَخَالَفَ	6.
/	/	/	7.
не слагати се	يَخْتَلِفُ	إِخْتَلَفَ	8.
/	/	/	9.
одредити за свог наследника	يَسْتَخْلِفُ	إِسْتَخْلَفَ	10.

Супротне речи:

• عَاقِلٌ - паметан
• ذَكِيٌّ - паметан
• سَبَقَ - претходити
• تَقَدَّمَ - претходити

Изреке и пословице:

.نَحْنُ لَمْ نَخْلُفْ الأَرْضَ مِنْ آبَائِنَا، لَقَدْ إِقْتَرَضْنَاهُ مِنْ أَطْفَالِنَا

Земљу нисмо наследили од својих очева, већ смо је позајмили од наше деце.

Асоцијације:

• مُدَّعٍ - претендент
• وَارِثٌ - наследник
• عَرْشٌ - трон

Изведене речи:

• خَالِفٌ - онај који остаје, који следи, замењује; блесав, слаб
• خَالِفَةٌ - блесав, пркосан, тврдоглав, свадљив, пргав
• خِلَافَةٌ - заступање, замењивање, наслеђивање, халифат
• خَلِيفَةٌ - заступник, заменик, халифа, наследник
• مُخَلَّفٌ - остављен, завештан; наслеђе, остатак
• مُخَلِّفٌ - опоручитељ, завештач

Сродни чланци са Википедије:

خَلَفَ

Преводи

Енглески: [1] succeed ☞en Италијански: [1] ereditare ☞it Немачки: [1] Erfolg haben ☞de Шпански: [1] heredar ☞es Француски: [1] succéder ☞fr Фински: [1] periä ☞fi Грчки: [1] κληρονομούν ☞el

Руски: [1] наследовать ☞ru Португалски: [1] herdar ☞pt Македонски: [1] наследат ☞mk Српски: [1] наследити ☞sr Мађарски: [1] örököl ☞hu Бугарски: [1] наследи ☞bg Кинески: [1] 继承 ☞zh

Конјугација глагола خَلَفَ (ẖalafa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَالِفٌ (ḵālifun) (ẖālifun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْلُوفٌ (maḵlūfun) (maẖlūfun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَلَفْتُ (ḵalaftu) (ẖalaftu)	خَلَفْتَ (ḵalafta) (ẖalafta)	خَلَفَ (ẖalafa)		خَلَفْتُمَا (ḵalaftumā) (ẖalaftumā)	خَلَفَا (ḵalafā) (ẖalafā)		خَلَفْنَا (ḵalafnā) (ẖalafnā)	خَلَفْتُمْ (ḵalaftum) (ẖalaftum)	خَلَفُوا (ḵalafū) (ẖalafū)
	f		خَلَفْتِ (ḵalafti) (ẖalafti)	خَلَفَتْ (ḵalafat) (ẖalafat)			خَلَفَتَا (ḵalafatā) (ẖalafatā)			خَلَفْتُنَّ (ḵalaftunna) (ẖalaftunna)	خَلَفْنَ (ḵalafna) (ẖalafna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْلُفُ (ʾaḵlufu) (ʾaẖlufu)	تَخْلُفُ (taḵlufu) (taẖlufu)	يَخْلُفُ (yaḵlufu) (yaẖlufu)		تَخْلُفَانِ (taḵlufāni) (taẖlufāni)	يَخْلُفَانِ (yaḵlufāni) (yaẖlufāni)		نَخْلُفُ (naḵlufu) (naẖlufu)	تَخْلُفُونَ (taḵlufūna) (taẖlufūna)	يَخْلُفُونَ (yaḵlufūna) (yaẖlufūna)
	f		تَخْلُفِينَ (taḵlufīna) (taẖlufīna)	تَخْلُفُ (taḵlufu) (taẖlufu)			تَخْلُفَانِ (taḵlufāni) (taẖlufāni)			تَخْلُفْنَ (taḵlufna) (taẖlufna)	يَخْلُفْنَ (yaḵlufna) (yaẖlufna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْلُفَ (ʾaḵlufa) (ʾaẖlufa)	تَخْلُفَ (taḵlufa) (taẖlufa)	يَخْلُفَ (yaḵlufa) (yaẖlufa)		تَخْلُفَا (taḵlufā) (taẖlufā)	يَخْلُفَا (yaḵlufā) (yaẖlufā)		نَخْلُفَ (naḵlufa) (naẖlufa)	تَخْلُفُوا (taḵlufū) (taẖlufū)	يَخْلُفُوا (yaḵlufū) (yaẖlufū)
	f		تَخْلُفِي (taḵlufī) (taẖlufī)	تَخْلُفَ (taḵlufa) (taẖlufa)			تَخْلُفَا (taḵlufā) (taẖlufā)			تَخْلُفْنَ (taḵlufna) (taẖlufna)	يَخْلُفْنَ (yaḵlufna) (yaẖlufna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْلُفْ (ʾaḵluf) (ʾaẖluf)	تَخْلُفْ (taḵluf) (taẖluf)	يَخْلُفْ (yaḵluf) (yaẖluf)		تَخْلُفَا (taḵlufā) (taẖlufā)	يَخْلُفَا (yaḵlufā) (yaẖlufā)		نَخْلُفْ (naḵluf) (naẖluf)	تَخْلُفُوا (taḵlufū) (taẖlufū)	يَخْلُفُوا (yaḵlufū) (yaẖlufū)
	f		تَخْلُفِي (taḵlufī) (taẖlufī)	تَخْلُفْ (taḵluf) (taẖluf)			تَخْلُفَا (taḵlufā) (taẖlufā)			تَخْلُفْنَ (taḵlufna) (taẖlufna)	يَخْلُفْنَ (yaḵlufna) (yaẖlufna)
императив الأمر	m		اُخْلُفْ (uḵluf) (uẖluf)			اُخْلُفَا (uḵlufā) (uẖlufā)				اُخْلُفُوا (uḵlufū) (uẖlufū)
	f		اُخْلُفِي (uḵlufī) (uẖlufī)							اُخْلُفْنَ (uḵlufna) (uẖlufna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُلِفْتُ (ḵuliftu) (ẖuliftu)	خُلِفْتَ (ḵulifta) (ẖulifta)	خُلِفَ (ẖulifa)		خُلِفْتُمَا (ḵuliftumā) (ẖuliftumā)	خُلِفَا (ḵulifā) (ẖulifā)		خُلِفْنَا (ḵulifnā) (ẖulifnā)	خُلِفْتُمْ (ḵuliftum) (ẖuliftum)	خُلِفُوا (ḵulifū) (ẖulifū)
	f		خُلِفْتِ (ḵulifti) (ẖulifti)	خُلِفَتْ (ḵulifat) (ẖulifat)			خُلِفَتَا (ḵulifatā) (ẖulifatā)			خُلِفْتُنَّ (ḵuliftunna) (ẖuliftunna)	خُلِفْنَ (ḵulifna) (ẖulifna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْلَفُ (ʾuḵlafu) (ʾuẖlafu)	تُخْلَفُ (tuḵlafu) (tuẖlafu)	يُخْلَفُ (yuḵlafu) (yuẖlafu)		تُخْلَفَانِ (tuḵlafāni) (tuẖlafāni)	يُخْلَفَانِ (yuḵlafāni) (yuẖlafāni)		نُخْلَفُ (nuḵlafu) (nuẖlafu)	تُخْلَفُونَ (tuḵlafūna) (tuẖlafūna)	يُخْلَفُونَ (yuḵlafūna) (yuẖlafūna)
	f		تُخْلَفِينَ (tuḵlafīna) (tuẖlafīna)	تُخْلَفُ (tuḵlafu) (tuẖlafu)			تُخْلَفَانِ (tuḵlafāni) (tuẖlafāni)			تُخْلَفْنَ (tuḵlafna) (tuẖlafna)	يُخْلَفْنَ (yuḵlafna) (yuẖlafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْلَفَ (ʾuḵlafa) (ʾuẖlafa)	تُخْلَفَ (tuḵlafa) (tuẖlafa)	يُخْلَفَ (yuḵlafa) (yuẖlafa)		تُخْلَفَا (tuḵlafā) (tuẖlafā)	يُخْلَفَا (yuḵlafā) (yuẖlafā)		نُخْلَفَ (nuḵlafa) (nuẖlafa)	تُخْلَفُوا (tuḵlafū) (tuẖlafū)	يُخْلَفُوا (yuḵlafū) (yuẖlafū)
	f		تُخْلَفِي (tuḵlafī) (tuẖlafī)	تُخْلَفَ (tuḵlafa) (tuẖlafa)			تُخْلَفَا (tuḵlafā) (tuẖlafā)			تُخْلَفْنَ (tuḵlafna) (tuẖlafna)	يُخْلَفْنَ (yuḵlafna) (yuẖlafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْلَفْ (ʾuḵlaf) (ʾuẖlaf)	تُخْلَفْ (tuḵlaf) (tuẖlaf)	يُخْلَفْ (yuḵlaf) (yuẖlaf)		تُخْلَفَا (tuḵlafā) (tuẖlafā)	يُخْلَفَا (yuḵlafā) (yuẖlafā)		نُخْلَفْ (nuḵlaf) (nuẖlaf)	تُخْلَفُوا (tuḵlafū) (tuẖlafū)	يُخْلَفُوا (yuḵlafū) (yuẖlafū)
	f		تُخْلَفِي (tuḵlafī) (tuẖlafī)	تُخْلَفْ (tuḵlaf) (tuẖlaf)			تُخْلَفَا (tuḵlafā) (tuẖlafā)			تُخْلَفْنَ (tuḵlafna) (tuẖlafna)	يُخْلَفْنَ (yuḵlafna) (yuẖlafna)