دَأَبَ
Изговор:
Значења:
- терати
- гонити
- залагати се
- бити марљив
- трудити се
Примери:
- .الرَاعِيُ يَدْأَبُ خُرُوفًا
- Чобан тера овце.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
терати, гонити | يَدْأَبُ | دَأَبَ | 1. |
/ | / | / | 2. |
/ | / | / | 3. |
заморити, приморати | يُدْإِبُ | أَدْأَبَ | 4. |
/ | / | / | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Синоними:
- دَفَعَ - терати
- طَرَدَ - терати
- سَاقَ - терати
Супротне речи:
- نَادَى - звати, дозивати
Изреке и пословице:
- .لَا يَدْأَبْ الآخِرِينَ أَنْ يَذْنَبَ
- Не терај друге да греше.
Асоцијације:
- خُرُوفٌ - овце
Изведене речи:
- دَأْبٌ - истрајност, издржљивост, навика
- دَأَبٌ - устрајност, неуморност
- دَائِبٌ - устрајан, неуморан, реван
- الدَائِبَانِ - дан и ноћ
- دَؤُوبٌ - марљив,вредан, радан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола دَأَبَ (daaba) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
دَاأِبٌ (dāʾibun) (dāibun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَدْأُوبٌ (madʾūbun) (madūbun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | دَأَبْتُ (daʾabtu) (daabtu) |
دَأَبْتَ (daʾabta) (daabta) |
دَأَبَ (daaba) |
دَأَبْتُمَا (daʾabtumā) (daabtumā) |
دَأَبَا (daʾabā) (daabā) |
دَأَبْنَا (daʾabnā) (daabnā) |
دَأَبْتُمْ (daʾabtum) (daabtum) |
دَأَبُوا (daʾabū) (daabū) | |||
f | دَأَبْتِ (daʾabti) (daabti) |
دَأَبَتْ (daʾabat) (daabat) |
دَأَبَتَا (daʾabatā) (daabatā) |
دَأَبْتُنَّ (daʾabtunna) (daabtunna) |
دَأَبْنَ (daʾabna) (daabna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَدْأَبُ (ʾadʾabu) (ʾadabu) |
تَدْأَبُ (tadʾabu) (tadabu) |
يَدْأَبُ (yadʾabu) (yadabu) |
تَدْأَبَانِ (tadʾabāni) (tadabāni) |
يَدْأَبَانِ (yadʾabāni) (yadabāni) |
نَدْأَبُ (nadʾabu) (nadabu) |
تَدْأَبُونَ (tadʾabūna) (tadabūna) |
يَدْأَبُونَ (yadʾabūna) (yadabūna) | |||
f | تَدْأَبِينَ (tadʾabīna) (tadabīna) |
تَدْأَبُ (tadʾabu) (tadabu) |
تَدْأَبَانِ (tadʾabāni) (tadabāni) |
تَدْأَبْنَ (tadʾabna) (tadabna) |
يَدْأَبْنَ (yadʾabna) (yadabna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَدْأَبَ (ʾadʾaba) (ʾadaba) |
تَدْأَبَ (tadʾaba) (tadaba) |
يَدْأَبَ (yadʾaba) (yadaba) |
تَدْأَبَا (tadʾabā) (tadabā) |
يَدْأَبَا (yadʾabā) (yadabā) |
نَدْأَبَ (nadʾaba) (nadaba) |
تَدْأَبُوا (tadʾabū) (tadabū) |
يَدْأَبُوا (yadʾabū) (yadabū) | |||
f | تَدْأَبِي (tadʾabī) (tadabī) |
تَدْأَبَ (tadʾaba) (tadaba) |
تَدْأَبَا (tadʾabā) (tadabā) |
تَدْأَبْنَ (tadʾabna) (tadabna) |
يَدْأَبْنَ (yadʾabna) (yadabna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَدْأَبْ (ʾadʾab) (ʾadab) |
تَدْأَبْ (tadʾab) (tadab) |
يَدْأَبْ (yadʾab) (yadab) |
تَدْأَبَا (tadʾabā) (tadabā) |
يَدْأَبَا (yadʾabā) (yadabā) |
نَدْأَبْ (nadʾab) (nadab) |
تَدْأَبُوا (tadʾabū) (tadabū) |
يَدْأَبُوا (yadʾabū) (yadabū) | |||
f | تَدْأَبِي (tadʾabī) (tadabī) |
تَدْأَبْ (tadʾab) (tadab) |
تَدْأَبَا (tadʾabā) (tadabā) |
تَدْأَبْنَ (tadʾabna) (tadabna) |
يَدْأَبْنَ (yadʾabna) (yadabna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِدْأَبْ (idʾab) (idab) |
اِدْأَبَا (idʾabā) (idabā) |
اِدْأَبُوا (idʾabū) (idabū) |
||||||||
f | اِدْأَبِي (idʾabī) (idabī) |
اِدْأَبْنَ (idʾabna) (idabna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | دُأِبْتُ (duʾibtu) (duibtu) |
دُأِبْتَ (duʾibta) (duibta) |
دُأِبَ (duiba) |
دُأِبْتُمَا (duʾibtumā) (duibtumā) |
دُأِبَا (duʾibā) (duibā) |
دُأِبْنَا (duʾibnā) (duibnā) |
دُأِبْتُمْ (duʾibtum) (duibtum) |
دُأِبُوا (duʾibū) (duibū) | |||
f | دُأِبْتِ (duʾibti) (duibti) |
دُأِبَتْ (duʾibat) (duibat) |
دُأِبَتَا (duʾibatā) (duibatā) |
دُأِبْتُنَّ (duʾibtunna) (duibtunna) |
دُأِبْنَ (duʾibna) (duibna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُدْأَبُ (ʾudʾabu) (ʾudabu) |
تُدْأَبُ (tudʾabu) (tudabu) |
يُدْأَبُ (yudʾabu) (yudabu) |
تُدْأَبَانِ (tudʾabāni) (tudabāni) |
يُدْأَبَانِ (yudʾabāni) (yudabāni) |
نُدْأَبُ (nudʾabu) (nudabu) |
تُدْأَبُونَ (tudʾabūna) (tudabūna) |
يُدْأَبُونَ (yudʾabūna) (yudabūna) | |||
f | تُدْأَبِينَ (tudʾabīna) (tudabīna) |
تُدْأَبُ (tudʾabu) (tudabu) |
تُدْأَبَانِ (tudʾabāni) (tudabāni) |
تُدْأَبْنَ (tudʾabna) (tudabna) |
يُدْأَبْنَ (yudʾabna) (yudabna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُدْأَبَ (ʾudʾaba) (ʾudaba) |
تُدْأَبَ (tudʾaba) (tudaba) |
يُدْأَبَ (yudʾaba) (yudaba) |
تُدْأَبَا (tudʾabā) (tudabā) |
يُدْأَبَا (yudʾabā) (yudabā) |
نُدْأَبَ (nudʾaba) (nudaba) |
تُدْأَبُوا (tudʾabū) (tudabū) |
يُدْأَبُوا (yudʾabū) (yudabū) | |||
f | تُدْأَبِي (tudʾabī) (tudabī) |
تُدْأَبَ (tudʾaba) (tudaba) |
تُدْأَبَا (tudʾabā) (tudabā) |
تُدْأَبْنَ (tudʾabna) (tudabna) |
يُدْأَبْنَ (yudʾabna) (yudabna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُدْأَبْ (ʾudʾab) (ʾudab) |
تُدْأَبْ (tudʾab) (tudab) |
يُدْأَبْ (yudʾab) (yudab) |
تُدْأَبَا (tudʾabā) (tudabā) |
يُدْأَبَا (yudʾabā) (yudabā) |
نُدْأَبْ (nudʾab) (nudab) |
تُدْأَبُوا (tudʾabū) (tudabū) |
يُدْأَبُوا (yudʾabū) (yudabū) | |||
f | تُدْأَبِي (tudʾabī) (tudabī) |
تُدْأَبْ (tudʾab) (tudab) |
تُدْأَبَا (tudʾabā) (tudabā) |
تُدْأَبْنَ (tudʾabna) (tudabna) |
يُدْأَبْنَ (yudʾabna) (yudabna) |