شَجُعَ
Глаголски вид | |||
---|---|---|---|
свршени | несвршени | ||
شَجُعَ | يَشْجُعُ |
Изговор:
Значења:
- бити храбар
- бити одважан
Примери:
- .شَجُعَ فَلَمْ يَخَفْ مِنْ أَيِّ شَيْءٍ
- Био је храбар те се ни од чега није плашио.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
бити храбар, одважан | يَشْجُعُ | شَجُعَ | 1. |
храбрити, бодрити; осмелити, подстакнути | يُشَجِّعُ | شَجَّعَ | 2. |
наметати се са неким у храбрости | يُشَاجِعُ | شَاجَعَ | 3. |
/ | / | / | 4. |
охрабрити се; осмелити се, усудити се | يَتَشَجَّعُ | تَشَجَّعَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .لاَ يُمْكِنُ أَنْ تَشْجُعَ إِذَا كَانَتْ الأَشْيَاءُ الرَّائِعَةُ تَحْدُثُ لَكَ فَقَطْ
- Не можеш да будеш храбар ако су ти се дешавале само прелепе ствари.
- - Мери Тајлер Мур
Асоцијације:
Изведене речи:
- أَشْجَعُ - храбар, одважан; (нај)храбрији, (нај)смелији
- تَشْجِيعٌ - храбрење, бодрење; подстицање, помагање, подупирање, унапређивање; навијање
- شُجَاعٌ - храбар
- شَجَاعٌ - храбар, одважан
- شَجَاعَةٌ - храброст, одважност, срчаност, јунаштво
- شَجِعٌ - храбар, одважан
- شَجِيعٌ - храбар, одважан
- مُشَجِّعٌ - који бодри; помагач; навијач
- مَشْجُوعٌ - надмашен у храбрости; мање храбар
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола شَجُعَ (šağuʿa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
شَاجِعٌ (šājiʿun) (šāğiʿun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَشْجُوعٌ (mašjūʿun) (mašğūʿun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | شَجُعْتُ (šajuʿtu) (šağuʿtu) |
شَجُعْتَ (šajuʿta) (šağuʿta) |
شَجُعَ (šağuʿa) |
شَجُعْتُمَا (šajuʿtumā) (šağuʿtumā) |
شَجُعَا (šajuʿā) (šağuʿā) |
شَجُعْنَا (šajuʿnā) (šağuʿnā) |
شَجُعْتُمْ (šajuʿtum) (šağuʿtum) |
شَجُعُوا (šajuʿū) (šağuʿū) | |||
f | شَجُعْتِ (šajuʿti) (šağuʿti) |
شَجُعَتْ (šajuʿat) (šağuʿat) |
شَجُعَتَا (šajuʿatā) (šağuʿatā) |
شَجُعْتُنَّ (šajuʿtunna) (šağuʿtunna) |
شَجُعْنَ (šajuʿna) (šağuʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَشْجُعُ (ʾašjuʿu) (ʾašğuʿu) |
تَشْجُعُ (tašjuʿu) (tašğuʿu) |
يَشْجُعُ (yašjuʿu) (yašğuʿu) |
تَشْجُعَانِ (tašjuʿāni) (tašğuʿāni) |
يَشْجُعَانِ (yašjuʿāni) (yašğuʿāni) |
نَشْجُعُ (našjuʿu) (našğuʿu) |
تَشْجُعُونَ (tašjuʿūna) (tašğuʿūna) |
يَشْجُعُونَ (yašjuʿūna) (yašğuʿūna) | |||
f | تَشْجُعِينَ (tašjuʿīna) (tašğuʿīna) |
تَشْجُعُ (tašjuʿu) (tašğuʿu) |
تَشْجُعَانِ (tašjuʿāni) (tašğuʿāni) |
تَشْجُعْنَ (tašjuʿna) (tašğuʿna) |
يَشْجُعْنَ (yašjuʿna) (yašğuʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَشْجُعَ (ʾašjuʿa) (ʾašğuʿa) |
تَشْجُعَ (tašjuʿa) (tašğuʿa) |
يَشْجُعَ (yašjuʿa) (yašğuʿa) |
تَشْجُعَا (tašjuʿā) (tašğuʿā) |
يَشْجُعَا (yašjuʿā) (yašğuʿā) |
نَشْجُعَ (našjuʿa) (našğuʿa) |
تَشْجُعُوا (tašjuʿū) (tašğuʿū) |
يَشْجُعُوا (yašjuʿū) (yašğuʿū) | |||
f | تَشْجُعِي (tašjuʿī) (tašğuʿī) |
تَشْجُعَ (tašjuʿa) (tašğuʿa) |
تَشْجُعَا (tašjuʿā) (tašğuʿā) |
تَشْجُعْنَ (tašjuʿna) (tašğuʿna) |
يَشْجُعْنَ (yašjuʿna) (yašğuʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَشْجُعْ (ʾašjuʿ) (ʾašğuʿ) |
تَشْجُعْ (tašjuʿ) (tašğuʿ) |
يَشْجُعْ (yašjuʿ) (yašğuʿ) |
تَشْجُعَا (tašjuʿā) (tašğuʿā) |
يَشْجُعَا (yašjuʿā) (yašğuʿā) |
نَشْجُعْ (našjuʿ) (našğuʿ) |
تَشْجُعُوا (tašjuʿū) (tašğuʿū) |
يَشْجُعُوا (yašjuʿū) (yašğuʿū) | |||
f | تَشْجُعِي (tašjuʿī) (tašğuʿī) |
تَشْجُعْ (tašjuʿ) (tašğuʿ) |
تَشْجُعَا (tašjuʿā) (tašğuʿā) |
تَشْجُعْنَ (tašjuʿna) (tašğuʿna) |
يَشْجُعْنَ (yašjuʿna) (yašğuʿna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُشْجُعْ (ušjuʿ) (ušğuʿ) |
اُشْجُعَا (ušjuʿā) (ušğuʿā) |
اُشْجُعُوا (ušjuʿū) (ušğuʿū) |
||||||||
f | اُشْجُعِي (ušjuʿī) (ušğuʿī) |
اُشْجُعْنَ (ušjuʿna) (ušğuʿna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | شُجِعْتُ (šujiʿtu) (šuğiʿtu) |
شُجِعْتَ (šujiʿta) (šuğiʿta) |
شُجِعَ (šuğiʿa) |
شُجِعْتُمَا (šujiʿtumā) (šuğiʿtumā) |
شُجِعَا (šujiʿā) (šuğiʿā) |
شُجِعْنَا (šujiʿnā) (šuğiʿnā) |
شُجِعْتُمْ (šujiʿtum) (šuğiʿtum) |
شُجِعُوا (šujiʿū) (šuğiʿū) | |||
f | شُجِعْتِ (šujiʿti) (šuğiʿti) |
شُجِعَتْ (šujiʿat) (šuğiʿat) |
شُجِعَتَا (šujiʿatā) (šuğiʿatā) |
شُجِعْتُنَّ (šujiʿtunna) (šuğiʿtunna) |
شُجِعْنَ (šujiʿna) (šuğiʿna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُشْجَعُ (ʾušjaʿu) (ʾušğaʿu) |
تُشْجَعُ (tušjaʿu) (tušğaʿu) |
يُشْجَعُ (yušjaʿu) (yušğaʿu) |
تُشْجَعَانِ (tušjaʿāni) (tušğaʿāni) |
يُشْجَعَانِ (yušjaʿāni) (yušğaʿāni) |
نُشْجَعُ (nušjaʿu) (nušğaʿu) |
تُشْجَعُونَ (tušjaʿūna) (tušğaʿūna) |
يُشْجَعُونَ (yušjaʿūna) (yušğaʿūna) | |||
f | تُشْجَعِينَ (tušjaʿīna) (tušğaʿīna) |
تُشْجَعُ (tušjaʿu) (tušğaʿu) |
تُشْجَعَانِ (tušjaʿāni) (tušğaʿāni) |
تُشْجَعْنَ (tušjaʿna) (tušğaʿna) |
يُشْجَعْنَ (yušjaʿna) (yušğaʿna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُشْجَعَ (ʾušjaʿa) (ʾušğaʿa) |
تُشْجَعَ (tušjaʿa) (tušğaʿa) |
يُشْجَعَ (yušjaʿa) (yušğaʿa) |
تُشْجَعَا (tušjaʿā) (tušğaʿā) |
يُشْجَعَا (yušjaʿā) (yušğaʿā) |
نُشْجَعَ (nušjaʿa) (nušğaʿa) |
تُشْجَعُوا (tušjaʿū) (tušğaʿū) |
يُشْجَعُوا (yušjaʿū) (yušğaʿū) | |||
f | تُشْجَعِي (tušjaʿī) (tušğaʿī) |
تُشْجَعَ (tušjaʿa) (tušğaʿa) |
تُشْجَعَا (tušjaʿā) (tušğaʿā) |
تُشْجَعْنَ (tušjaʿna) (tušğaʿna) |
يُشْجَعْنَ (yušjaʿna) (yušğaʿna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُشْجَعْ (ʾušjaʿ) (ʾušğaʿ) |
تُشْجَعْ (tušjaʿ) (tušğaʿ) |
يُشْجَعْ (yušjaʿ) (yušğaʿ) |
تُشْجَعَا (tušjaʿā) (tušğaʿā) |
يُشْجَعَا (yušjaʿā) (yušğaʿā) |
نُشْجَعْ (nušjaʿ) (nušğaʿ) |
تُشْجَعُوا (tušjaʿū) (tušğaʿū) |
يُشْجَعُوا (yušjaʿū) (yušğaʿū) | |||
f | تُشْجَعِي (tušjaʿī) (tušğaʿī) |
تُشْجَعْ (tušjaʿ) (tušğaʿ) |
تُشْجَعَا (tušjaʿā) (tušğaʿā) |
تُشْجَعْنَ (tušjaʿna) (tušğaʿna) |
يُشْجَعْنَ (yušjaʿna) (yušğaʿna) |