لِسَانٌ
لِسَانٌ (арапски)
неодређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
أَلْسِنَةٌ | لِسَانانِ | لِسَانٌ | Номинатив |
أَلْسِنَةٍ | لِسَانَيْنِ | لِسَانٍ | Генитив |
أَلْسِنَةً | لِسَانَيْنِ | لِسَاناً | Акузатив |
одређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
الأَلْسِنَةُ | اللِسَانانِ | اللِسَانُ | Номинатив |
الأَلْسِنَةِ | اللِسَانَيْنِ | اللِسَانِ | Генитив |
الأَسِنَةَ | اللِسَانَيْنِ | اللِسَانَ | Акузатив |
Изговор:
Значења:
- (анатомија) језик
- (лингвистика) матерњи језик
Порекло:
- Потиче из прото-семитског језика
- Изведено из арапског глагола لَسَنَ (lasana), усисати језик-
Примери:
- .للنَّاسِ أَلْسِنَةً خَبِيثَةً
- Људи имају зле језике.
Изреке и пословице:
- .إِسْتَبْرَدَهُ عَلَيْهِ لِسَانَهُ
- Језиком се као мачем окомио против њега.
- .اللِّسَانُ يَكْسِرُ العِظَامَ
- Језик ломи кости.
Асоцијације:
Изведене речи:
- لِسَاناً - усмено
- لِسَانَةٌ - речитост, елоквенција
- مُلْسُونٌ - лажљивац
- مُلَسِنٌ - онај који се угризе за језик у неприлици
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
|
|