مَرِضَ

Корен: م ر ض*

Болесно становништво.

Изговор:

DIN: mariḍa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. б. болестан
2. разболети се
3. боловати
4. оболети

Примери:

مَرِضَ الجِدُّ مِن البَرْدِ

Деда се разболео од хладноће.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити болестан	يَمْرَضُ	مَرِضَ	1.
неговати	يُمَرِّضُ	مَرَّضَ	2.
заваравати се	يُمَارِضُ	مَارَضَ	3.
разболети се	يُمْرِضُ	أَمْرَضَ	4.
бити болестан	يَتَمَرَضُ	تَمَرَّضَ	5.
правити се болестан	يَتَمَارَضُ	تَمَارَضَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
осећати се болесним	يَسْتَمْرِضُ	إِسْتَمْرَضَ	10.

Синоними:

• سَقَمَ - разболети се

Супротне речи:

• سَلِمَ - б.здрав

Изреке и пословице:

إِنَّنِي أَمْرَضُ إِذا لا أَشْتَغِلُ لِمُدَةِ سَنَةٍ أَو سَنَتَينِ

Разболим се ако не радим годину или две. Софија Лорен

Асоцијације:

• سَرَطَان - рак

Изведене речи:

• إِمْرَضٌ - спуштање очних капака
• مَارِضٌ - болесник
• مَرِيضٌ - болесник
• مَرِيضُ الحُبِّ - љубавни болесник
• مَرِيضٌ نَفْسِيٌّ - душевни болесник
• مُتَمَارِضٌ - к.се прави болестан
• مَرَضٌ - болест
• مَرَضٌ بَسِيطٌ - лака болест
• مَرَضٌ بَاطِنِيٌّ - интерна, унутрашња болест
• مَرَضٌ مُعِدٍ - заразна болест
• مَرَضُ البَوْلِ السُّكَرِيِّ - шећерна болест, дијабетес
• مَرَضُ النَوْمِ - болест спавања
• مَرْضانٌ - болестан, жалостан
• مَرْضَةٌ - болест, обољење
• مُمْراضٌ - бојажљив
• مُمَرِضٌ - болничар
• مُمَرِضَةٌ - болничарка, медицинска сестра
• مَمْرُوضٌ - оболео, болестан

Сродни чланци са Википедије:

مَرِضَ

Преводи

Енглески: [1] become ill ☞en Италијански: [1] ammalarsi ☞it Немачки: [1] bliver syge ☞de Шпански: [1] enfermarse ☞es Француски: [1] être malade ☞fr Фински: [1] sairastut ☞fi Грчки: [1] αρρωσταίνουν ☞el

Руски: [1] заболевают ☞ru Португалски: [1] adoecer ☞pt Македонски: [1] разболува ☞mk Српски: [1] разболети се ☞sr Мађарски: [1] megbetegszik ☞hu Бугарски: [1] се разболее ☞bg Кинески: [1] 生病 ☞zh

Конјугација глагола مَرِضَ (mariḍa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						مَارِضٌ (māriḍun) (māriḍun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَمْرُوضٌ (mamrūḍun) (mamrūḍun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	مَرِضْتُ (mariḍtu) (mariḍtu)	مَرِضْتَ (mariḍta) (mariḍta)	مَرِضَ (mariḍa)		مَرِضْتُمَا (mariḍtumā) (mariḍtumā)	مَرِضَا (mariḍā) (mariḍā)		مَرِضْنَا (mariḍnā) (mariḍnā)	مَرِضْتُمْ (mariḍtum) (mariḍtum)	مَرِضُوا (mariḍū) (mariḍū)
	f		مَرِضْتِ (mariḍti) (mariḍti)	مَرِضَتْ (mariḍat) (mariḍat)			مَرِضَتَا (mariḍatā) (mariḍatā)			مَرِضْتُنَّ (mariḍtunna) (mariḍtunna)	مَرِضْنَ (mariḍna) (mariḍna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَمْرَضُ (ʾamraḍu) (ʾamraḍu)	تَمْرَضُ (tamraḍu) (tamraḍu)	يَمْرَضُ (yamraḍu) (yamraḍu)		تَمْرَضَانِ (tamraḍāni) (tamraḍāni)	يَمْرَضَانِ (yamraḍāni) (yamraḍāni)		نَمْرَضُ (namraḍu) (namraḍu)	تَمْرَضُونَ (tamraḍūna) (tamraḍūna)	يَمْرَضُونَ (yamraḍūna) (yamraḍūna)
	f		تَمْرَضِينَ (tamraḍīna) (tamraḍīna)	تَمْرَضُ (tamraḍu) (tamraḍu)			تَمْرَضَانِ (tamraḍāni) (tamraḍāni)			تَمْرَضْنَ (tamraḍna) (tamraḍna)	يَمْرَضْنَ (yamraḍna) (yamraḍna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَمْرَضَ (ʾamraḍa) (ʾamraḍa)	تَمْرَضَ (tamraḍa) (tamraḍa)	يَمْرَضَ (yamraḍa) (yamraḍa)		تَمْرَضَا (tamraḍā) (tamraḍā)	يَمْرَضَا (yamraḍā) (yamraḍā)		نَمْرَضَ (namraḍa) (namraḍa)	تَمْرَضُوا (tamraḍū) (tamraḍū)	يَمْرَضُوا (yamraḍū) (yamraḍū)
	f		تَمْرَضِي (tamraḍī) (tamraḍī)	تَمْرَضَ (tamraḍa) (tamraḍa)			تَمْرَضَا (tamraḍā) (tamraḍā)			تَمْرَضْنَ (tamraḍna) (tamraḍna)	يَمْرَضْنَ (yamraḍna) (yamraḍna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَمْرَضْ (ʾamraḍ) (ʾamraḍ)	تَمْرَضْ (tamraḍ) (tamraḍ)	يَمْرَضْ (yamraḍ) (yamraḍ)		تَمْرَضَا (tamraḍā) (tamraḍā)	يَمْرَضَا (yamraḍā) (yamraḍā)		نَمْرَضْ (namraḍ) (namraḍ)	تَمْرَضُوا (tamraḍū) (tamraḍū)	يَمْرَضُوا (yamraḍū) (yamraḍū)
	f		تَمْرَضِي (tamraḍī) (tamraḍī)	تَمْرَضْ (tamraḍ) (tamraḍ)			تَمْرَضَا (tamraḍā) (tamraḍā)			تَمْرَضْنَ (tamraḍna) (tamraḍna)	يَمْرَضْنَ (yamraḍna) (yamraḍna)
императив الأمر	m		اِمْرَضْ (imraḍ) (imraḍ)			اِمْرَضَا (imraḍā) (imraḍā)				اِمْرَضُوا (imraḍū) (imraḍū)
	f		اِمْرَضِي (imraḍī) (imraḍī)							اِمْرَضْنَ (imraḍna) (imraḍna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	مُرِضْتُ (muriḍtu) (muriḍtu)	مُرِضْتَ (muriḍta) (muriḍta)	مُرِضَ (muriḍa)		مُرِضْتُمَا (muriḍtumā) (muriḍtumā)	مُرِضَا (muriḍā) (muriḍā)		مُرِضْنَا (muriḍnā) (muriḍnā)	مُرِضْتُمْ (muriḍtum) (muriḍtum)	مُرِضُوا (muriḍū) (muriḍū)
	f		مُرِضْتِ (muriḍti) (muriḍti)	مُرِضَتْ (muriḍat) (muriḍat)			مُرِضَتَا (muriḍatā) (muriḍatā)			مُرِضْتُنَّ (muriḍtunna) (muriḍtunna)	مُرِضْنَ (muriḍna) (muriḍna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُمْرَضُ (ʾumraḍu) (ʾumraḍu)	تُمْرَضُ (tumraḍu) (tumraḍu)	يُمْرَضُ (yumraḍu) (yumraḍu)		تُمْرَضَانِ (tumraḍāni) (tumraḍāni)	يُمْرَضَانِ (yumraḍāni) (yumraḍāni)		نُمْرَضُ (numraḍu) (numraḍu)	تُمْرَضُونَ (tumraḍūna) (tumraḍūna)	يُمْرَضُونَ (yumraḍūna) (yumraḍūna)
	f		تُمْرَضِينَ (tumraḍīna) (tumraḍīna)	تُمْرَضُ (tumraḍu) (tumraḍu)			تُمْرَضَانِ (tumraḍāni) (tumraḍāni)			تُمْرَضْنَ (tumraḍna) (tumraḍna)	يُمْرَضْنَ (yumraḍna) (yumraḍna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُمْرَضَ (ʾumraḍa) (ʾumraḍa)	تُمْرَضَ (tumraḍa) (tumraḍa)	يُمْرَضَ (yumraḍa) (yumraḍa)		تُمْرَضَا (tumraḍā) (tumraḍā)	يُمْرَضَا (yumraḍā) (yumraḍā)		نُمْرَضَ (numraḍa) (numraḍa)	تُمْرَضُوا (tumraḍū) (tumraḍū)	يُمْرَضُوا (yumraḍū) (yumraḍū)
	f		تُمْرَضِي (tumraḍī) (tumraḍī)	تُمْرَضَ (tumraḍa) (tumraḍa)			تُمْرَضَا (tumraḍā) (tumraḍā)			تُمْرَضْنَ (tumraḍna) (tumraḍna)	يُمْرَضْنَ (yumraḍna) (yumraḍna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُمْرَضْ (ʾumraḍ) (ʾumraḍ)	تُمْرَضْ (tumraḍ) (tumraḍ)	يُمْرَضْ (yumraḍ) (yumraḍ)		تُمْرَضَا (tumraḍā) (tumraḍā)	يُمْرَضَا (yumraḍā) (yumraḍā)		نُمْرَضْ (numraḍ) (numraḍ)	تُمْرَضُوا (tumraḍū) (tumraḍū)	يُمْرَضُوا (yumraḍū) (yumraḍū)
	f		تُمْرَضِي (tumraḍī) (tumraḍī)	تُمْرَضْ (tumraḍ) (tumraḍ)			تُمْرَضَا (tumraḍā) (tumraḍā)			تُمْرَضْنَ (tumraḍna) (tumraḍna)	يُمْرَضْنَ (yumraḍna) (yumraḍna)